Како преносе извори из администрације, Трамп и његов тим проценили су да би покушај да се мореуз војно отвори продужио рат изван планираног рока од четири до шест недеља. Због тога је председник одлучио да се фокусира на основне циљеве – слабљење иранске морнарице и ракетних капацитета – а затим да постепено смањи интензитет сукоба и покуша дипломатским путем да натера Иран да поново омогући слободан проток трговине.
У случају да преговори не успеју, Вашингтон би, према тим плановима, пренео терет решавања кризе на савезнике из Европе и Персијског залива, док би војна опција остала „на столу“, али не као приоритет.
Трамп је у јавности слао помешане поруке – у неким тренуцима претио је нападима на енергетску инфраструктуру Ирана ако мореуз не буде отворен, док је у другим умањивао његов значај за САД, поручујући да је то пре свега проблем других држава.
У међувремену, затварање Ормуског мореуза већ изазива озбиљне последице по глобалну економију. Поремећаји у снабдевању енергентима погађају бројне земље, а индустрије које зависе од сировина попут ђубрива или хелијума суочавају се са несташицама. Аналитичари упозоравају да ће, без брзог решења, Иран наставити да угрожава светску трговину.
Стручњакиња за Иран из института Брукингс, Сузан Малони, оценила је да би прекид војних операција пре отварања мореуза био „невероватно неодговоран“. Она упозорава да се САД не могу изоловати од економских последица кризе: „Енергетска тржишта су глобална и нема начина да се Америка заштити од штете која ће бити све већа ако блокада потраје.“
Ипак, Трампова жеља да брзо заврши рат у супротности је са потезима на терену. У регион су упућене додатне америчке снаге, укључујући маринце и падобранске јединице, а разматра се и слање још 10.000 војника. Истовремено, председник је рат описивао као „излет“ и „леп боравак“, док паралелно разматра и ризичне операције попут преузимања иранског уранијума.
Портпаролка Беле куће Керолајн Ливит изјавила је да САД „раде на томе“ да се нормализује саобраћај кроз мореуз, али га није сврстала међу кључне војне циљеве. Државни секретар Марко Рубио поручио је да ће тренутна фаза операција бити завршена у наредним недељама, након чега ће питање мореуза поново доћи на дневни ред.
„Онда ћемо се суочити с питањем Ормуског мореуза и на Ирану ће бити да одлучи“, рекао је Рубио и додао да би „коалиција земаља, уз учешће САД, могла да обезбеди да мореуз буде отворен, на овај или онај начин“.
Иран је, након почетка сукоба, поставио мине и запретио нападима на танкере, што је готово зауставило поморски саобраћај. Амерички званичници су у почетку умањивали проблем, али су касније покушали да подстакну бродарске компаније да наставе пловидбу, а потом и појачали притисак на Техеран.
Трамп је прошле недеље тврдио да је допуштање проласка појединих бродова знак попуштања Ирана и покушао да покрене нову рунду преговора. Ипак, убрзо је запретио нападима на електране и нафтна постројења, укључујући кључни терминал на острву Харг, уколико мореуз не буде „одмах отворен за пословање“.
„Председник Трамп ће наставити без застоја и очекује да ирански режим постигне договор са администрацијом“, поручила је Ливит.
У администрацији сматрају да ће иранска контрола над мореузом ослабити како њихови војни капацитети буду уништавани. „Када постигнете те стратешке циљеве, логично је да се онда фокусирате на Ормуски мореуз“, рекао је бивши званичник Савета за националну безбедност Рич Голдберг.
Вашингтон, међутим, наглашава да је мореуз много важнији за Европу, Азију и Блиски исток него за САД, те већ недељама тражи од савезника да преузму водећу улогу у његовом отварању.
Амерички министар финансија Скот Бесент наговестио је да би САД или међународна коалиција могле да обезбеђују пратњу танкерима, али без хитности: „Тржиште је добро снабдевено… али временом ће САД поново преузети контролу над мореузом и обезбедити слободу пловидбе“.
Готово 40 земаља већ је изразило спремност да допринесе безбедном пролазу кроз ову стратешку тачку, кроз коју пролази око 20 одсто светске нафте. Након ескалације кризе, цена нафте у САД премашила је 100 долара по барелу први пут од 2022, а поједини аналитичари упозоравају да би могла скочити и на 200 долара ако блокада потраје.
