„Стопа ризика од сиромаштва 2024. године била је 19,7 одсто, а већу стопу према статистици ЕУ имале су Литванија 21,5 одсто, Летонија 21,6 одсто, Хрватска 20,3 одсто, Естонија 20,2 одсто и Бугарска 21,7 одсто. Све остале земље су имале нижу стопу ризика од сиромаштва од Србије“, рекла је Брадаш, поводом изјаве председника Србије Александра Вучића да је стопа ризика од сиромаштва у Србији смањена са 26,7 на 19,7 одсто.
Брадаш је рекла да други податак који треба гледати да би се добила објективнија слика јесте колики је праг ризика од сиромаштва, односно колико износи 60 одсто медијане националних прихода.
„Када се погледају стопе ризика од сиромаштва, дакле оно што је у Србији стопа 19,7 у Хрватској је 20,3 одсто и разлика није ни један процентни поен. Та стопа ризика је релативни појам и ништа не значи, када се посматра појединачно“, рекла је Брадаш.
Према годишњем прагу ризика од сиромаштва, посматрано по приходу, Србија има приход 3.644 евра, док је у Луксембургу праг ризика од сиромаштва приход од 30.480 евра.
У Хрватској, од које Србија има нешто већу стопу ризика од сиромаштва, тај приход је 7.407 евра.
„То значи да наши грађани који су имали приход од 3.700 до 7.400 евра годишње не улазе у ризик од сиромаштва, а у Хратској улазе. Због тога се ти подаци не тумаче без контекста“, рекла је Брадаш.
