Mалa америчкa фирмa повезане са сарадницима председника САД Доналда Трампа учествује у енергетском пројекту гасовод у Босни и Херцеговини вредном око 1,7 милијарди долара, наводи ABC News.

Aмерички законодавци и демократе у Конгресу оптужују Трампову администрацију да је укинула санкције Милораду Додику и тиме поткопала интересе америчке спољне политике у региону само ради личног богаћења од уносног пројекта.

У недељу је Додик поздравио Трампа након што је његова странка освојила једно од три председничка места у Босни и Херцеговини, која су подељена између муслиманске мањине у Босни, као и српских и хрватских етничких група у складу са изборним системом.

„Да није било величанствене победе Доналда Трампа вероватно бисмо данас били политички мртваци“, рекао је Додик у победничком говору након протеста, у којем је такође захвалио и руском председнику Владимиру Путину на подршци.

Додикову кампању су водили Трампови најближи сарадници и то је тек посебан скандал у САД, а Министарство правде и државна агенција за спречавање страног утицаја ФАРА истражују тренутно да ли постоји сукоб интереса и висока корупција.

Компанија повезана са Трампом гради гасовод

Компанија AAFS Infrastructure & Energy, основана у САД прошле године, на чијем челу су бивши лични адвокат председника Трампа Џеси Бинал и Џозеф Флин, брат Трамповог савезника генерала Мајкла Флина, добиће уговор за развој гасовода Јужна интерконекција. 

Пројекат гасовода су босански званичници разматрали годинама, али му се Додик, који има блиске везе са Кремљем, дуго противио пошто његова странка има право вета у парламенту БиХ, али сада јерекао да неће стајати на путу предлога да компанија AAFS Infrastructure & Energy добије пројекат. Шест месеци раније, Трампова администрација је укинула санкције Додику које му је америчко Министарство финансија увело пре скоро 10 година.

Гасовод би повезао Босну и Херцеговину са хрватском гасном мрежом, омогућавајући Босни да увози течни природни гас (ТПГ) од својих суседа. Пројекат, чија је вредност према подацима хрватске владе око 1,7 милијарди долара, помогао би да Босна и Херцеговина буде мање зависна од увоза руског гаса.

На својој веб страници, AAFS себе описује као компанију фокусирану на „енергетску безбедност, структурирање пројеката, усклађивање капитала и дугорочни развој регионалне инфраструктуре“. Чини се да компанија нема искуство у пројектима гасовода и да нема разлога зашто би се баш њој доделила средства из буџета.

Милорад Додик, који је донедавно био председник Републике Српске, дуго је оптуживан и за поткопавање Дејтонског споразума, којим је окончан рад у Босни 1990-их. 

Санкције Додику су укључивале замрзавање његове имовине и забрана издавања виза, а увела му је Обамина администрација 2017. године. Трампова прва администрација је потврдила Обамине санкције, а Бајденова администрација му је потом увела и додатне санкције 2022. године, оптужујући га за корупцију, конкретно за намештање тендера изу буџета и уносних послова блиским сарадницима у Републици Српској.

У извештају Конгреса који су прошлог месеца објавиле демократе у Представничком дому, под називом „Плаћање за игру на Балкану“, тврди се да су те две одлуке – укидање санкција Додику и његова одлука да се не противи више пројекту гасовода – директно повезане. 

„Трампова администрација је искористила свој дипломатски утицај и везе са сумњивим ликовима попут Мајкла Флина како би олакшала концесиони уговор за гасовод компанији AAFS Infrastructure and Energy LLC, која је у власништву и под управом брата Мајкла Флина, Џозефа Флина, и адвоката и политичког активисте повезаног са Трампом Џесија Бинала“, наводи се у извештају демократа у Конгресу. 

Компанија AAFS Infrastructure and Energy LLC није одговорила на захтев CBS News-а да коментарише уносан посао који је добила у БиХ.

Извештај о регистрацији страних агената државне агенције FARA, у које је имао увид CBS News, показују да је Мајкл Флин, бивши саветник председника Трампа за националну безбедност, последњи пут радио као плаћени лобиста за Републику Српску у октобру 2025. године и тог месеца су укинуте америчке санкције против Додика.

Исти ти поднесци показују да је Флину плаћено 100.000 долара за тај посао од стране RRB Strategies, лобистичке фирме коју води Род Благојевич, бивши гувернер Илиноиса који је 2011. године осуђен по 18 тачака оптужнице за корупцију и провео је скоро осам година у федералном затвору пре него што га је председник Трамп прошле године помиловао.

Према документима FARA, Флин је пружао стратешке савете и консултације, анализе и истраживање информација, као и посредовао у успостављању контакта са владом Републике Српске. 

Фирма Рода Благојевича је првобитно потписала уговор о „пружању подршке у комуникацијама и односима с јавношћу у име Републике Српске“ у марту 2025. године, показују одвојена документа FARA које је прегледао CBS News. Тражили су коментар путем имејл адреса повезаних са Флином и Благојевичем, али нису добили одговоре. 

Амбасада САД у Сарајеву је 13. новембра 2025. године на друштвеним мрежама објавила да се отправник послова Џон Гинкел састао са премијером БиХ Нермином Никшићем како би разговарали о пројекту гасовода и „како би подржали увоз америчког гаса преко Хрватске потрошачима у Босни и Херцеговини“.

Недељу дана касније, амбасада је објавила прелиминарни споразум о „америчкој компанији за развој, изградњу и управљање гасоводом“ која ће добити пројекат.

Само четири дана након тога, 24. новембра, компанија AAFS Infrastructure & Energy је основана у држави Вајоминг.

У јануару је амбасада САД у Сарајеву поново објавила да је одржан састанак између руководства AAFS-а, укључујући Џозефа Флина и Бинала, и високих босанских званичника.

AAFS је потом добио статус главног инвеститора и оператера за предложени гасовод, у складу са законом који је у априлу усвојио парламент Босне и Херцеговине.

Касније тог месеца, хрватска и босанска влада потписале су уговор о изградњи гасовода, а церемонији потписивања присуствовао је и амерички министар енергетике Крис Рајт. На конференцији за новинаре са босанским министром енергетике 2. априла, Бинал је поздравио пројекат гасовода као „приоритет“ за Трампову администрацију.

Бела кућа је прошле недеље одбила да коментарише пројекат гасовода, али је званичник администрације рекао да су санкције против Додика укинуте како би се спречила нестабилност на Балкану. 

„Ово је још један пример прагматичне, далекосежне спољне политике председника Трампа која је спречила катастрофе по сталним питањима на која су се његови претходници тако често наилазили“, рекао је званичник Беле куће за CBS News у петак, без прецизирања о врсти катастрофа које је Трампова администрација спречавала.

У писму Стејт департмента објављеном као део конгресног извештаја који су написали демократе у Представничком дому, наводи се да је одлука о уклањању Додика са листе помогла да се обезбеди мир и стабилност у Босни и Херцеговини. Званичник који је написао писмо, Пол Гваљаноне, рекао је да је укидање санкција против Додика довело до тога да се сепаратисти босанских Срба повуку из политике која би дестабилизовала босанску владу.

Укидање санкција „унапредило је интересе САД у Босни и Херцеговини и на Западном Балкану. Народна скупштина Републике Српске (НСРС) је 18. октобра повукла већину антидејтонских закона које је усвојила последњих година“, наводи се у писму. Ти закони су укључивали законе који би спречили босанску националну полицију и правосуђе да имају било какву власт у Републици Српској.

Србин.инфо – CBS News