Добро јутро, Србијо!
Србијо у којој ће неко да се буди гледајући прво како светлост до њега долази пробијајући решетке на прозору – подсећајући га да његова судбина (шта ће с њим бити) искључиво зависи од одлуке другога. Само у затвору човек може целим бићем да осети како је то када си слободан.

А многи ће и данас своје право да бирају поклонити или продати јефтино, с надом да то што нису господари своје слободе чини их слободним и неухватљивим за било коју тамницу.
Неко други ће за њих мислити у медијима, изговарати њихове речи, бранити њихове ставове – бити за њих паметан и храбар.

На крају ће се и овај дан завршити, као сваки други, као да га није ни било – у којем ћемо сви ми кукати што немамо сигурно обезбеђен доручак, ручак и вечеру, лекарску негу у сваком тренутку, право да не плаћамо станарину, струју и воду коју користимо, што нико не чува и не гледа нас 24 сата дневно… као што имају сви робијаши по затворима широм наше земље – ми који смо у сваком тренутку имали право на избор.