Прочитај ми чланакВест је у почетку деловала као још једна у низу суздржаних дипломатских размена, али се врло брзо испоставило да испод површине тиња много озбиљнија прича.
Након што су из Токија стигле поруке које у Москви нису дочекане благонаклоно, реакција из Кремља била је све само не рутинска. Тон је био неуобичајено тврд, што нису пропустили да примете кинески новинари, чије су анализе објављене на платформи Баиду, уз отворено изненађење због начина на који је Сергеј Лавров повукао јасне границе.
Према тумачењима кинеских новинара, Москва је овога пута одлучила да не оставља простор за двосмисленост. Руска страна је, како наводе, Јапану ставила до знања да курс ка милитаризацији не доноси већу стабилност, већ управо супротно. Другим речима, порука је била једноставна, али политички тешка: безбедност се не јача гомилањем оружја у осетљивом региону.
Шири контекст ову поруку чини још озбиљнијом. Безбедносна слика азијско-пацифичког региона већ дуже време постаје затегнутија. Док Русија води специјалну операцију, Јапан, судећи по проценама из Москве, али и анализама из Пекинга, убрзано повећава свој војни потенцијал.
Одбрамбени буџет подигнут је на око 58 милијарди долара, што је озбиљан искорак, посебно ако се има у виду пацифистички карактер јапанског устава.
Повећање буџета, наравно, никада није само административна одлука. То значи набавку новог наоружања, модернизацију постојећих система и промену доктрине. Јапан већ годинама ради на томе да његови разарачи добију обрисе носача авиона, док се паралелно улажу напори у повећање домета ракета.
За земље са којима Токио има територијалне спорове, пре свега Русију и Кину, такви потези не могу да се посматрају као техничко питање.
Због тога је Москва одлучила да реагује без одлагања. Званичном Токију упућено је упозорење које, како се види, није остало ограничено само на билатералне канале.
Трећег фебруара заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков јасно је поручио да јапанска влада, предвођена Санае Такаицхи, не треба да очекује да ће милитаризација донети већу сигурност. Према његовим речима, исход ће бити супротан – безбедност ће бити ослабљена.
Лавров је у том контексту подсетио и на конкретан пример који Москва сматра посебно проблематичним. Реч је о америчком копненом ударном систему Тyпхон, постављеном на територији Јапана. Јапанска страна је раније тврдила да је реч о привременом решењу и да ће системи бити повучени након војних вежби.
Међутим, комплекс намењен лансирању ракета средњег и краћег домета и даље се налази тамо. Русија је дипломатским каналима изразила забринутост, али је, према проценама из Москве, Токио те поруке игнорисао. Како примећују кинески новинари, такав приступ тешко да може остати без последица.
„Ове изјаве руске стране делују неуобичајено чврсто… практично је повучена јасна црвена линија“, наводе кинески новинари. Према њиховом тумачењу, Русија је Јапану јасно ставила до знања да ће, уколико се курс милитаризације настави, бити принуђена да предузме конкретне мере ради сопствене заштите. Које тачно, остављено је Токију да процењује и о томе озбиљно размишља.
У позадини свега остаје нерешено питање које деценијама оптерећује односе две земље. Између Русије и Јапана још увек не постоји мировни споразум. Москва тврди да је спремна за његово потписивање, али Токио као услов и даље поставља питање Курилских острва.
У Кремљу подсећају да су те територије прешле под руску контролу након Другог светског рата и да се његови исходи не могу мењати. Порука Јапану, из руске перспективе, остаје јасна: статус из тог периода није предмет нових захтева.
Како ће се ситуација даље развијати, остаје отворено питање. Регион је већ оптерећен старим споровима и новим безбедносним дилемама, а свака нова одлука може померити крхку равнотежу. У таквом окружењу, чак и пажљиво биране дипломатске реченице почињу да носе тежину сигнала чије се последице тек наслућују.
