Конференција је била посвећена сјећању на истакнутог црногорског државника и српског црквеног великодостојника, митрополита Василија Петровића Његоша, чије се мјесто вјечног починка налази управо у Петрограду.

Научни скуп је окупио представнике Русије, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске. Организатори форума били су Универзитет ГУАП и Црногорска заједница, а улогу модератора преузела је кандидаткиња филолошких наука, доценткиња Катедре за савремене комуникације ГУАП-а, Александра Александровна Карцева.

Овогодишњи форум био је посвећен двема значајним годишњицама:

• 315 година од успостављања дипломатских односа између Црне Горе и Русије;
• 85 година од оснивања Санктпетербуршког државног универзитета за ваздухопловно приборостројење.

У поздравној бесједи, организатор форума и члан Црногорске заједнице Мирко Калуђеровић истакао је:

„Прије 315 година Црна Гора и Русија поставиле су темеље својих дипломатских односа. Ова дубока историјска веза започета је 1711. године, када је Петар Велики покренуо питање заједничке борбе против Османског царства, обративши се Црногорцима. Долазак руских изасланика на Балкан био је преломни тренутак који је одредио вектор ослободилачке борбе Црне Горе, њен пут ка државности и друштвеном напретку. Обељежавајући 315 година овог пријатељства, у организацији форума видимо не само начин да одамо почаст овом важном датуму, већ и прилику да дамо скроман допринос науци, продубљујући проучавање историјских аспеката руско-црногорских односа.“

Поводом форума, Црногорска заједница приредила је зборник радова под називом „Пријатељство дуго 315 година“, у којем је представљено искуство друштвеног дјеловања Црногораца у Русији. Представник Црногорске заједнице Сава Кадић том приликом је говорио о нераскидивим везама Руса и Срба, које уједињују вјековне духовне, културне и историјске нити.

Учесници форума разматрали су историјске и културне везе Русије и земаља балканског региона, питања међународне сарадње у области образовања и науке, савремене геополитичке процесе, међукултурну интеракцију и друге актуелне теме. У дискусијама су учествовали научници, експерти, студенти и представници академске заједнице из Русије и са Балкана.

Форум је својим присуством увеличао српски историчар књижевности, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и есејиста г. Мило Ломпар, који је присутнима представио реферат посвећен личности митрополита Василија Петровића Његоша.

Уочи форума, по устаљеној традицији, Руси и Црногорци су молитвом одали пошту Владики Василију Петровићу Његошу на његовом гробу у Благовештенској цркви Александро-Невске лавре. Парастос је служио епископ кронштатски и намесник Лавре, Венијамин.