У разговору са новинаром Дејаном Петром Златановићем, Паровић је анализирао геополитичке и економске последице сукоба на Блиском истоку, указујући да је свет на прагу озбиљног поремећаја тржишта енергената, капитала и инвестиција. Према његовим речима, Србија је посебно осетљива јер је њен енергетски систем снажно повезан са глобалним тржиштем нафте и гаса.

РАТ КОЈИ МОЖЕ ДА УЗДРМА СВЕТСКУ ЕКОНОМИЈУ

Паровић истиче да се сукоб око Ирана не може посматрати само као регионални рат. У питању је конфликт који директно погађа једну од кључних енергетских зона света. Он наглашава да сваки озбиљнији поремећај у региону Персијског залива одмах изазива раст цена нафте и гаса, што се затим прелива на цену транспорта, производње и хране.

„Када се поремети стабилност у региону где се производи огроман део светске нафте, то аутоматски покреће ланчану реакцију у читавој глобалној економији“, објашњава Паровић, додајјући да ће последице овог рата најпре осетити Европа, а потом и мање економије попут Србије.

СКУПА НАФТА ПОВЛАЧИ ЛАНЧАНИ УДАР НА ЦЕНЕ

Паровић упозорава да сваки раст цене нафте покреће талас поскупљења. Нафта је, како каже, основна енергетска и транспортна компонента модерне економије. Када она поскупи, расту цене готово свих производа.

„Када цена енергената крене нагоре, то се преноси на пољопривреду, индустрију, транспорт и на крају на цене у продавницама“, наводи он. Према његовој оцени, Србија ће у том случају осетити удар кроз раст цена горива, хране и комуналних услуга.

СРБИЈА У ЕНЕРГЕТСКИ ОСЕТЉИВОЈ ПОЗИЦИЈИ

Говорећи о Србији, Паровић истиче да домаћи енергетски систем има ограничену отпорност на велике глобалне шокове. Према његовим речима, Србија није довољно енергетски независна и због тога је изложена утицајима светског тржишта. Он упозорава да свака нестабилност на глобалном тржишту нафте и гаса директно утиче на домаћу економију.

„Када дође до великих геополитичких потреса, мале економије увек плаћају највећу цену“, наглашава Паровић.

УДАР НА ФИНАНСИЈСКЕ ТОКОВЕ И ИНВЕСТИЦИЈЕ

Паровић је у интервјуу указао и на финансијске последице рата. Он наводи да су многи богати појединци из различитих земаља последњих година инвестирали новац у Дубаи и друге центре на Блиском истоку, сматрајући их сигурним местом за капитал. Међутим, рат у региону доводи у питање ту претпоставку.

„Ова нова елита трчи у Дубаи, купили су станове, неко их издаје, неко држи капитал тамо. Али ако се нестабилност прошири, поставља се питање – ко ће да живи у Дубаију и колико ће ти станови вредети“, упозорава Паровић, додајући да ратови често преко ноћи претварају „сигурне инвестиције“ у огроман финансијски ризик.

ПРИМЕР ВЕНЕЦУЕЛЕ И ОПАСНОСТ ОД „СТАБИЛОКРАТИЈЕ“

У анализи политичких последица глобалних криза, Паровић је подсетио на пример Венецуеле,  истичући да се често дешава да се систем власти формално промени, али да суштина остане иста.

„Имате корумпирану екипу која држи стабилократију. Ако се уклони један човек са врха, остали само промене газду и систем наставља да функционише“, каже Паровић. Према његовим речима, такве промене за обичне грађане често не значе ништа.

ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ ГЕОПОЛИТИКУ

Паровић сматра да би енергетски потреси могли да доведу до великих геополитичких промена. Према његовој процени, свет се налази у периоду када се глобални економски центри моћи преиспитују. Он упозорава да енергетски ратови често имају дугорочне последице које мењају политичку и економску мапу света.

„Када се поремете токови енергије, поремети се и читав систем моћи у међународним односима“, закључује Паровић.