После поновног саслушања Веселина Милића и одбацивања пријаве против тројице полицајаца, на друштвеним мрежама појавиле су се нове тешке тврдње: да се прави терен за његово пуштање из притвора, док се притисак на Сашу Вуковића Боскета и његово окружење појачава. Истовремено, исти налог износи и тврдње о спорним дозволама за оружје које су, наводно, добијали људи блиски подземљу и режимским структурама.

Случај убиства Александра Нешовића Баје у ресторану „27” на Сењаку улази у нову, још мрачнију фазу. Док Више јавно тужилаштво у Београду саопштава да је бивши начелник београдске полиције Веселин Милић поново саслушан због нових доказа, налог на друштвеној мрежи X, (БезСтрага – @БезСтраха26279), познат по томе што је први јавности пренео информације о злочину на Сењаку, сада износи тврдњу да је „договорен излазак Милића из притвора”.

Реч је о приватном налогу који наступа под именом „БезСтраха” / „БезТрага”, а који је претходних недеља објављивао низ информација о случају Баја, паљењу сплавова на Макишу, везама Веселина Милића, Саше Вуковића Боскета и људи из криминалног миљеа. Иако се такви наводи не могу третирати као званично утврђене чињенице, истина је и да је овај налог раније отворио теме са информацијама које су потом улазиле у јавни простор као тачне тврдње даје додатну тежину питањима која сада поставља.

Према наводима тог налога, „Вецко излази, Боске не сме да проговори”, а излазак Веселина Милића из притвора, како се тврди, „десиће се у пар дана”. У истој објави се наводи да је „први корак” био да се „пусти обезбеђење”, затим да се Милић изјасни на нове околности, па да се потом створи основ за његово пуштање.

Ова тврдња добија посебну тежину након што је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило да је одбацило кривичну пријаву против тројице полицијских службеника, који су били довођени у везу са Милићевим обезбеђењем. Тужилаштво је навело да, према прикупљеним доказима, они нису били на лицу места у тренутку убиства Александра Нешовића у ресторану „27”.

Камере, сервери и питање доказа

У објави налога „БезСтраха” износи се и тврдња да „камере нигде нису радиле”, да ће „сервери бити уништени”, а да ће „држава платити одштету” Веселину Милићу. Ово су изузетно тешке оптужбе и управо зато захтевају хитну јавну проверу. Ако су камере заиста радиле, јавност мора да зна где су снимци, ко их је изузео, када су предати тужилаштву и да ли је обезбеђен ланац чувања доказа. Ако камере нису радиле, мора се утврдити ко је био одговоран за такав пропуст у објекту у којем је, према наводима тужилаштва, извршено тешко убиство.

Посебно је спорно питање сервера. У сваком озбиљном поступку, сервери са снимцима, телефони, базне станице, службене белешке, комуникације и подаци о кретању морају бити третирани као кључни материјални докази. Ако постоји и најмања сумња да би неко могао да уништи, преправи или сакрије податке, онда је то не само питање кривичног поступка, већ и питање опстанка државе као правног поретка.

Боске, притисак и хапшење жена из његовог окружења

Најопаснији део објаве односи се на тврдњу да Саша Вуковић Боске „не сме никако да проговори ко је пуцао”, уз додатак да „није он пуцао” и да се на њега врши притисак. Налог даље тврди да је, поред Боскетове супруге, ухапшена и његова сестра Јасна, која га је, како се наводи, звала те ноћи „не би ли Боске ћутао”.

Ови наводи, ако су тачни, отварају много шире питање: да ли се истрага води ка утврђивању пуне истине или ка контролисаном исходу у којем би један човек преузео кривицу, док би политички и полицијски врх био измештен из предмета?

Званично, истрага се води због тешког убиства Александра Нешовића Баје у ресторану „27” на Сењаку 12. маја 2026. године. У предмету се помињу Веселин Милић, Саша Вуковић, Марио С. и више лица која се терете за прикривање, помагање или непријављивање кривичног дела. Али политичка тежина случаја превазилази оквир једног кривичног предмета, јер је један од централних осумњичених бивши начелник београдске полиције и човек који је годинама био у самом врху безбедносног система.

Шта је тужилаштво већ саопштило

Према досадашњим саопштењима Вишег јавног тужилаштва у Београду, Веселин М. је обухваћен истрагом због сумње да, као начелник Полицијске управе за град Београд, није пријавио извршење кривичног дела иако је, како тужилаштво тврди, имао сазнања о њему. Он је 3. јуна поново саслушан у односу на нове доказе.

Истог дана, ВЈТ је саопштило да је одбачена кривична пријава против тројице полицијских службеника, јер је, према ставу тужилаштва, утврђено да они нису били на лицу места у време убиства. У саопштењу се позива на камере, кретање службених возила, време проласка кроз поједине улице и податке о кретању ка адреси Веселина Милића.

Међутим, управо тај део је постао жариште сумњи. Јер ако се јавности сада саопштава прецизна реконструкција кретања Милића и његовог обезбеђења, онда је логично питање: где је исто тако прецизна реконструкција кретања свих осталих лица, где су снимци из ресторана, шта је са серверима и због чега је било потребно поновно саслушање Милића?

Табела: шта је званично, а шта су тврдње са друштвених мрежа

Питање	Званични оквир	Тврдње налога „БезСтраха”
Положај Веселина Милића	Бивши начелник ПУ Београд, осумњичен за непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу после злочина	Наводно се припрема његов излазак из притвора
Обезбеђење Милића	ВЈТ одбацило пријаву против тројице полицијских службеника	То је, наводно, „први корак” ка пуштању Милића
Саша Вуковић Боске	Један од кључних осумњичених у случају убиства Баје	Наводно не сме да проговори ко је пуцао
Камере и сервери	Тужилаштво се позива на одређене снимке и кретања возила	Тврди се да камере нису радиле и да ће сервери бити уништени
Породица и окружење Боскета	Званично се помињу хапшења више лица у вези са прикривањем и помагањем	Тврди се да су ухапшене и жене из његовог блиског окружења ради притиска

Други твит: дозволе за оружје као извор новца и утицаја

Налог „БезСтраха” је у другој објави отворио још једну озбиљну тему: издавање дозвола за оружје. Према тој тврдњи, Веселин Милић је, наводно, имао „извор прихода и веза” преко издавања дозвола за оружје, док су формалне потписе стављали директори МУП-а.

У објави се помињу Милан Радоичић, Звонко Веселиновић, Петар Панић Пана и „многи кримоси”, уз тврдњу да су дозволе добијали преко позитивних безбедносних процена, које су, како се наводи, припремали људи из система, а које су затим надређени потписивали. Ово је можда и најважнији део читаве афере, јер случај Баја више није само прича о једном убиству и једном ресторану. Ако су тачни наводи да су људи из криминалног миљеа преко полицијских веза добијали дозволе за оружје, онда се отвара питање да ли је МУП био инструмент заштите јавне безбедности или механизам за легализацију моћи људи блиских подземљу и режиму.

Јавност има право да зна колико је дозвола за ношење оружја издато лицима са безбедносно спорним биографијама, ко је потписивао решења, ко је радио безбедносне провере, ко је давао позитивна мишљења и да ли су поједини подносиоци захтева имали привилегован третман.

Кључно питање: ко је контролисао полицију у Београду?

Веселин Милић није био обичан полицајац. Он је био начелник Полицијске управе за град Београд, дакле човек који је морао да зна ко се креће кроз београдско подземље, ко има оружје, ко држи обезбеђења, ко користи службене контакте и ко се налази у близини политичке моћи.

Зато овај случај не може да се затвори као обрачун неколико криминалаца у ресторану. Ово је питање контроле полиције, односа државе и подземља, као и политичке одговорности режима Александра Вучића, који је годинама градио систем у којем су безбедносне структуре, навијачке групе, криминални кругови и политичка власт постали делови исте мреже утицаја. Ако је бивши начелник београдске полиције био у контакту са људима из подземља, ако је присуствовао догађајима који су претходили убиству, ако се сада поставља питање његовог изласка из притвора, онда јавност мора да добије одговор: ко га штити и зашто?

Зашто је случај Сењак опасан по Вучићев режим

Случај Сењак је опасан по режим зато што није реч само о кривичном делу. Ово је случај који може да покаже како функционише систем: ко зове кога, ко намешта састанке, ко обезбеђује тишину, ко склања трагове, ко пушта једне, а хапси друге.

Управо зато су тврдње да „Боске не сме да проговори” толико важне. Ако би Саша Вуковић Боске, као човек из дубине тог света, изнео пуни ток догађаја и именовао налогодавце, помагаче и заштитнике, случај би могао да изађе из оквира криминалног обрачуна и да постане директан удар на политичко-полицијску пирамиду моћи.

Због тога јавност мора да инсистира на одговорима, а не на саопштењима. Није довољно да тужилаштво каже да је неко био или није био на лицу места. Потребно је објавити шта је са снимцима, ко је чувао сервере, ко је приступао видео-надзору, ко је први ушао у ресторан после убиства, ко је изнео тело, ко је чистио простор и ко је наредио ћутање.

Шта сада мора да се пита

Прво, да ли Веселин Милић заиста излази из притвора у наредним данима?

Друго, да ли је одбацивање пријаве против тројице полицијских службеника правни закључак заснован на потпуним доказима или корак ка ширем извлачењу Милића из предмета?

Треће, да ли постоје снимци из ресторана „27”, снимци околних камера, снимци са сервера и подаци о њиховом чувању?

Четврто, да ли је Саша Вуковић Боске под притиском да ћути или да преузме кривицу?

Пето, ко је све из МУП-а учествовао у поступцима издавања дозвола за оружје лицима која се доводе у везу са криминалним миљеом?

Шесто, због чега се не отвори посебна истрага о евентуалном злоупотребљавању безбедносних процена и дозвола за оружје?

Закључак: или истина, или још једна државна фарса

Случај убиства Александра Нешовића Баје на Сењаку више није само питање ко је пуцао. То је питање ко је организовао сусрет, ко је знао шта ће се десити, ко је прикривао злочин, ко је склањао трагове и ко сада покушава да контролише исход истраге. Ако су тврдње налога „БезСтраха” нетачне, тужилаштво и МУП треба јавно, јасно и документовано да их демантују. Али ако се у наредним данима заиста догоди оно што је најављено — пуштање Веселина Милића из притвора, уз све јачи притисак на Сашу Вуковића Боскета — онда ће јавност имати право да закључи да се пред њеним очима не води истрага, већ режира исход.

Убиство на Сењаку зато није само криминална хроника. То је огледало државе под режимом Александра Вучића: државе у којој се полиција сумњичи да прикрива злочин, подземље разговара са врхом безбедносног система, а јавност мора да се ослања на твитер налоге да би сазнала оно што би институције морале саме да саопште.

Извор: БезСтрага – @БезСтраха26279, Србин.инфо