Према истраживању Института Батут 2018. године свега 28 одсто деце било је физички активно свакодневно, 2022. је тај проценат пао на само 13 одсто и почиње да представља велики проблем. Оваква врста истраживања ради се сваке четири године по јединственој међународној методологији.
Са друге стране, док физичка активност пада, време пред екранима расте. Викендом, чак 85 одсто деце проводило је више од два сата на друштвеним мрежама. Четири године пре тога, 2018. било их је „само“ 60 одсто.
Проценат деце са прекомерном тежином и гојазношћу порастао је са 21 на 26 одсто. Прекомерна тежина и проблем са килограмима са собом носи ризик за дијабетес, повишен притисак и озбиљне здравствене проблеме у одраслом добу.
„Ово је тенденција савременог друштва, времена у ком живимо у глобалног поретка. Подаци прикупљени на националном нивоу уклапају се и у европске и светске тенденције“, каже Оливера Нинковић са Института за јавно здравље „Батут“.
Према речима Снежане Рсовац са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, приметне су велике разлике између данашње и деце пре неколико деценија.
„Модерна технологија их јесте унапредила, другачије сагледавају свет, брже размишљају и реагују на неке ствари, док их је за неке друге животне аспекте потпуно умртвила. Провођење времена на уређајима и скроловање кроз садржај који их занима без бављења физичком активношћу, тера родитеље да после троше време и новац да их воде на тренинге. Раније је било потпуно нормално да се деца играју напољу, скачу, трче, није било толико гојазне деце и потпуно је другачије било време“, наводи Рсовац.
Млади све усамљенији
Оливера Нинковић, такође истиче да је савремено доба у многоме утицало и на емоционалне компоненте, пре свега код деце.
„Млади се, парадоксално, осећају усамљеније него генерације које су живела у аналогном свету. Недостаје им контакт, додир, живи разговор. Хомо сапијенс је биће односа и интеракције, а не типкања, скроловања и свега онога што савремено доба носи“, истиче Нинковић.
У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, лекари пажљиво приступају проблемима са којима се данашња деца суочавају истиче Рсовац.
„Увек саветујемо психолошку потпору. Психолози често брже допру до малишана, али и до родитеља. Решавање проблема код деце захтева промену приоритета у породици и начина на који се одвија свакодневни живот“, каже Снежана Рсовац.
Због тога се не каже без разлога да је породица основна ћелија друштва.
„Деца из функционалних породица, које гаје здраве навике, имају добре шансе да одрасту у функционалне и здраве одрасле људе“, закључила је Оливера Нинковић.
