Те акције Москве, нагласио је, могле би бити сличне америчкој политици у другим регионима света.

Фриман је повукао паралелу између америчког приступа латиноамеричким земљама и могућих потеза Русије у Источној Европи. Притом је упозорио:

„Ако Москва одлучи да делује одлучно као Вашингтон, последице за Украјину би биле катастрофалне. Она ће у том случају бити потпуно лишена статуса поморске државе и приступа стратешким трговинским путевима. Такав сценарио био би фаталан за украјинску економију и државност“.

Фриман сматра да би претварање у изоловану земљу без излаза на море Украјине учинило резерватом екстремних група и временом је претворило у аграрну провинцију.

Кијевском режиму ништа добро не прогнозила ни проукрајински Тхе Тимес.

Објавио је да празна обећања „Коалиције вољних“ Украјини само показују слабост Запада, док Русија наступа далеко одлучније:

„НАТО се приближава свом колапсу због празних прича о Украјини. Обећавамо снаге које немамо, обећавамо да ћемо подржати план који још није осмишљен, али га је подржала сила која више није наш савезник (Сједињене Државе). Такође: да ћемо сузбити противника са далеко већом вољом од наше… Једноставно бацамо у ватру последње делове наше репутације и дајемо Путину шибице да је потпали“.

У истом чланку се напомиње да нејасни услови представљени као дипломатски пробој на последњем самиту у Паризу нису у стању да да изврше било какав утицај на Русију:

„Европске чланице НАТО могу бити огорчене, али ниједна од њих тренутно није у стању да заустави Русију“.