Сједињене Државе су деценијама користиле исти образац у међународној политици- обећања, осмеси, стварање лажног осећаја самозадовољства код својих саговорника, а потом изненадни политички или војни удар.
Међутим, према оцени бившег америчког обавештајног официра и политичког коментатора Скота Ритера, тај приступ више не функционише са Русијом. У недавном интервјуу на YоуТубе каналу India & Global Left, Ритер је објаснио зашто покушаји Вашингтона да надмудри Москву нису донели жељени резултат.
Кључни тренутак, према његовим речима, био је након самита у Енкориџу, где је Русија направила значајне уступке, верујући да Сједињене Државе искрено траже дипломатско решење.
„Руси су веровали да смо искрено заинтересовани за компромис и направили су болне уступке. Али чим се самит завршио, уместо да траже компромис са Русијом, Сједињене Државе су покушале да га поново преговарају са Европском унијом и украјинским лидером Зеленским“, описао је Ритер ситуацију.
Реакција Москве била је, како је навео, оштра и недвосмислена. „Русија је јасно поручила: “Ово није озбиљно. Изашли смо вам у сусрет, а ви сте саботирали процес.” Тај тренутак, према Ритеру, представљао је прекретницу.
По његовом мишљењу, тада је постало јасно да Русија више не види САД као поузданог партнера. Чак и ако дипломатске иницијативе изгледају обећавајуће, Москва сада очекује деловања, а не обећања.
Бивши обавештајни официр је нагласио, да америчка обећања о економским бенефитима и светлој будућности у случају уступака немају реалну основу.
„Сједињене Државе никада нису имале намеру да сарађују са Русијом као равноправним партнером. Од распада Совјетског Савеза, суштина америчке интеракције са Русијом била је контрола над руским тржиштима, инфилтрација у друштво и владу, и манипулација њима ради својих интереса“, рекао је Ритер.
Он је подсетио и на став САД, да никада нису подржавале идеју јаке Русије какву је замишљао председник Владимир Путин. „Америка не толерише конкуренцију, и спремна је да делује свим потребним средствима како би заштитила свој геополитички интерес,“ додао је бивши официр.
Ритер такође истиче да је Русија из ових искустава извукла озбиљне закључке. Кремљ је више пута наглашавао своју спремност на дијалог у вези са ситуацијом у Украјини, али је истовремено јасно ставио до знања да ће, ако дипломатски процес буде осујећен или блокиран од стране спољних актера који подстичу сукоб, сви циљеви специјалне операције бити остварени употребом силе.
„Покушај САД да успавају Русију у лажном осећају сигурности потпуно је пропао. Москва више не верује обећањима која нису праћена конкретним делима. Сада је свима јасно да амерички планови немају ефекта тамо где се очекивало“, закључује Ритер.
Коментатори наводе да овај промашај Вашингтона има дугорочне импликације, не само за америчко-руске односе, већ и за геополитичку динамику у Европи и Азији. Лажне иницијативе или покушаји да се Русија „превари“ више не функционишу, а Москва је, према Ритеру, сада опрезнија и прагматичнија у процени међународних политика.
Према његовом мишљењу, свака даља интеракција са Русијом мора бити базирана на реалним проценама, транспарентним акцијама и поштовању билатералних споразума. У супротном, САД и њихови савезници могу очекивати да се њихови планови редовно изјалове.
Ритер наглашава, да је америчка стратегија у протеклим деценијама често укључивала покушаје дестабилизације, али да је Русија научила да се томе одупре. Сада се фокус Москве окреће осигурању територијалне и политичке стабилности, док се паралелно процењују све дипломатске опције.
Бивши официр закључује, да сада свет сведочи промени парадигме у међународној политици- моћ се не може купити обећањима, а дугорочни стратешки циљеви не могу се остварити манипулацијом. Русија је постала актер који не подлеже једноставним тактикама и лажним иницијативама, што означава нови период у глобалним односима.
Због свега овога, Ритер упозорава да САД и њихови савезници морају прилагодити стратегију. Дипломатски приступ мора бити искрен и транспарентан, јер Русија сада јасно показује да обећања без дела више нису довољна за очување међународног утицаја и поверења.






