Народна банка Србије је на седници Извршног одбора одлучила да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од шест одсто. Истовремено су подигнуте и стопе на депозитне олакшице на 4,75 одсто и на кредитне олакшице на 7,25 одсто. Ово је прво повећање после више од две године, а централна банка га образлаже потребом да се спрече секундарни ефекти енергетског шока на остале цене и да се обезбеди ценовна стабилност у средњем року.
Главник уредник недељника Радар Милан Ћулибрк оценио је за Н1 да ова одлука представља јасан сигнал да ће инфлација бити већа него што је планирано. „То је први пут после неколико година. Убеђивали су нас све донедавно да је инфлација стабилна и да цене не расту. Када НБС повећа каматну стопу, то је сигнал да ће инфлација бити већа него што је планирано“, рекао је Ћулибрк.
Он је подсетио да су цене прошле године биле вештачки замрзнуте одлуком Владе којом су ограничене трговинске марже. Уредба је важила до марта ове године, а Ћулибрк упозорава да ће последице сада доћи на наплату. „Пошто су цене прошле године биле вештачки замрзнуте, од октобра па до марта следеће године можемо да очекујемо да инфлација расте јер ће цене расти“, објаснио је.
Ћулибрк очекује да ће бивша власт покушати да раст цена припише новој власти, иако је извршна власт и даље иста. „И сада ћемо од лидера опозиције слушати како нова власт прави хаос, како курс дивља, цене дивљају и нема пара за плате и пензије. Али још увек је министар финансија Синиша Мали, још увек је премијер Владе Ђуро Мацут. Још увек ништа није промењено, иста је извршна власт, Влада је у техничком мандату“, поручио је.
Према његовој оцени, бивша власт ће тврдити да је оставила инфлацију од четири одсто, а да је она порасла на шест одсто због неспособности нове власти. „Не – урадили сте то намерно“, закључио је Ћулибрк.
Из НБС наводе да је међугодишња инфлација у септембру износила 4,1 одсто, а у октобру 4,4 одсто, уз очекивање да ће током наредне године бити изнад горње границе циља од 3±1,5 одсто. На раст су утицали ниска база из прошле године због ограничене марже, као и поскупљење нафтних деривата за више од 17 одсто. Централна банка упозорава и на продужену неизвесност у међународном окружењу због сукоба на Блиском истоку и раста цена енергената.
Одлука НБС долази у тренутку када је Влада још увек у техничком мандату, а економски изазови – од енергетских цена до последица административних интервенција – остају на грађанима.
(Србин инфо)
