Покрет Крени-Промени објавио је на друштвеној мрежи Икс наводе засноване на сведочењима раније запослених у компанији W. Д. Цонцорд Wест. Према тим сведочењима, од запослених су се захтевали одласци на страначке митинге Српске напредне странке, док су они који нису желели политички да се ангажују трпели притиске и отпуштања. Запослени су били укључивани и у активности повезане са пријављивањем бирача на адресе на којима нису стварно живели. Од њих се очекивало да учествују у проналажењу адреса за пријављивање лица која ту не станују и која су из других земаља, а за ту радњу, као и власницима станова, било је плаћено.
W. Д. Цонцорд Wест, чији је сувласник Жељко Дрчелић, остварио је велики број послова са државом. Према истраживању недељника Радар из децембра 2025. године, компанија је самостално или у конзорцијумима добила 123 тендера, са укупном вредношћу уговорених послова од 414 милиона евра од 2014. године. Учествовала је у реализацији великих јавних пројеката, укључујући Универзитетску дечју клинику Тиршова 2, Клинику за гинекологију и акушерство, Музеј града Београда и пројекте повезане са Експо 2027. Према истом истраживању, три највећа посла уговорена након покретања истраге имала су збирну вредност од око 193 милиона евра.
У међувремену, Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу која обухвата и Жељка Дрчелића у предмету јавне набавке за студентски центар у Сјеници. Лидер покрета Крени-Промени Саво Манојловић је 22. децембра 2025. године на седници Скупштине града Београда отворио питање пословања компаније Конкорд Вест и њених послова са државом. Посебно је упозорио на пројекат спортског центра у Јужном булевару и поставио питање могућег намештања јавне набавке.
Жељко Дрчелић је у децембру 2024. године изабран за председника Кошаркашког клуба Црвена звезда, наследивши на тој функцији Небојшу Човића. Као бизнисмен и сувласник више фирми, укључујући Конкорд Вест, он је годинама био повезан са великим државним пројектима. Медији су раније извештавали да је његова фирма у 2024. години остварила приходе веће од 140 милиона евра, а истраживања су указивала на значајан раст уговора након покретања истрага.
Ова комбинација пословних веза са државом и спортске функције у једном од најпопуларнијих клубова у Србији додатно појачава интересовање јавности за проверу уговора и активности компаније. Ови наводи отварају питања о томе како су компаније блиске власти годинама добијале велике јавне уговоре, уз могуће повезивање пословних активности са политичким и изборним злоупотребама. Нова власт ће морати да одговори на захтеве за потпуну проверу свих уговора и активности повезаних са овом и сличним фирмама.
