Иницијатива власти тзв. Косова да база Бондстил постане стална војна база САД представља наставак настојања да се обезбеди ослонац у случају да НАТО не буде функционисао како се очекује.
Међутим, претварања Бондстила у сталну америчку војну базу није само војно, већ и политичко питање и о томе ће одлучивати Вашингтон, у складу са сопственим стратешким интересима.
У овом тренутку, америчка администрација је прилично непредвидива, што се може видети и кроз потезе председника Доналда Трампа. Због тога је тешко унапред проценити каква ће одлука бити донета у вези са Бондстилом, сматрају саговорници Данаса.
Косовски премијер више пута до сада тражио је да америчка војна база Бондстил код Урошевца постане стална војна база САД на Косову. Курти је овај захтев поновио и ових дана током састанка са америчким сенаторима Диком Дурбином и Џин Шахин у Приштини, предложивши и финансијски аранжман тим поводом.
Пре тога је сличан захтев изнео и у августу 2026. године у разговору са америчком сенаторком Џони Ернст. Амерички сенатори навели су да такав предлог „треба озбиљно размотрити“, али званична одлука Сједињених Америчких Држава о трансформацији Бондстила у сталну базу није донета.
Дурбин је у интервјуу за РТК рекао да је влада у Приштини „предложила финансијски споразум“ у вези с тим питањем и да то не би представљало „велику жртву у новцу“.
Камп Бондстил тренутно функционише као копнена снага у саставу мисије КФОР. А промена њеног статуса значила би ослањање на нешто конкретно, на Сједињене Америчке Државе, а не на НАТО као организацију чије је функционисање доведено у питање након сукоба између Израела и Палестине, као и сукоба Израела, САД и Ирана.
*Западни Балкан независно од тренутних приоритета Беле куће, остаје део шире америчке стратегије
„Америчко војно присуство на Косову, укључујући базу Бондстил, деценијама је било у функцији спречавања нових сукоба на Балкану и очувања стабилности европског безбедносног поретка, што је истовремено представљало и стратешки интерес Вашингтона. Међутим, доласком Доналда Трампа на власт, амерички спољнополитички приоритети све више се померају ка западној хемисфери и Индо-Пацифику, док се одговорност за европску безбедност постепено пребацује на европске савезнике“, појашњава за Данас Мијат Костић, истраживач Новог трећег пута.
Према његовим речима, Трамп је још током првог мандата претио повлачењем из НАТО-а, а његова администрација сада инсистира на томе да европске државе преузму знатно већи део трошкова сопствене одбране. Управо у том контексту треба посматрати договор савезника о повећању издвајања за одбрану и повезане безбедносне потребе на пет одсто БДП-а до 2035. године.
„Слична логика присутна је и на Блиском истоку, где Вашингтон кроз војне споразуме и јачање одбрамбених капацитета заливских монархија настоји да део одговорности за регионалну безбедност пренесе на локалне партнере и смањи потребу за непосредним америчким ангажовањем. Због тога је могуће да ће се и стабилност Балкана у будућности све више посматрати као првенствено европска одговорност, а не као питање које захтева трајно ангажовање америчких војних капацитета“, истиче саговорник Данаса.
Костић наводи и да у случају Бондстила, уколико Трампова администрација процени да на Балкану не постоји непосредан ризик од већег оружаног сукоба, или да регион више не представља амерички безбедносни приоритет, постоји могућност смањења америчког контингента. Ипак, такав сценарио не би нужно значио и слабљење међународног војног присуства на Косову, будући да би европске чланице НАТО-а вероватно настојале да кроз Кфор преузму већи део одговорности.
„Истовремено, важно је разликовати краткорочне приоритете Трампове администрације од дугорочних стратешких интереса Сједињених Америчких Држава. Иако Трампов однос према Русији и европској безбедности повремено оставља утисак спремности на компромисе који би могли повећати простор за руски утицај, амерички Конгрес је кроз Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА) јасно истакао значај сузбијања руског и кинеског утицаја на Западном Балкану. То показује да регион, независно од тренутних приоритета Беле куће, остаје део шире америчке стратегије“, напомиње истраживач Новог трећег пута.
Данас
Додатни безбедносни аргумент за задржавање америчког присуства, како додаје Костић, представља и потенцијална претња од насилног екстремизма, укључујући могућност да се радикалне исламистичке мреже на Косову, у Санџаку или Босни и Херцеговини покушају повезати са ширим сукобима на Блиском истоку, посебно израелско-палестинским.
