Током протекле две и по године, колико је Ивица Дачић провео на челу Министарства унутрашњих послова, нанизали су се бројни, контроверзни случајеви који ће обележити његову министарску каријеру.
Лидер Социјалистичке партије Србије (СПС) је на функцији министра унутрашњих послова провео укупно скоро осам и по година, ако се урачунају његова оба мандата. На предстојећим изборима 25. октобра његова листа се кандидовала под слоганом „Фактор стабилности“, који многе асоцира на период Слободана Милошевића.
Међутим, колико је Дачић и заиста фактор стабилности, најбоље показује рад професионални рад који је оставио иза себе у најбројнијем министарству у Србији, и вероватно једном од најважнијих – Министарству унутрашњих послова.
Убиство Далибора Драгијевића у полицијској станици у Бору
Вероватно највећи камен око врата сваког министра унутрашњих послова био би случај Далибора Драгијевића, једног од осумњичених у случају убиства двогодишње Данке Илић у Бањском пољу. Подсећања ради, Далибор Драгијевић је био рођени брат осумњиченог за њено убиство Дејана Драгијевића који је ухапшен још док је потрага за девојчицом званично трајала. Полиција је сумњала да је Далибор помогао свом брату Дејану да, након злочина за који тврде да се догодио, сакрије девојчицино тело.
Међутим, Далибор није дочекао јутро у полицијској станици у Бору. Минстарство унутрашњих послова је тог јутра послало саопштење медијима у ком наводе да му је позлило и да упркос напорима лекара, преминуо.
Сумња у ову верзију смрти постала је још чвршћа када је недељник Радар објавио да обдукциони налаз у ком се јасно наводи да је Драгијевић преминуо услед бруталних батина, да је имао бројне повреде по телу… Суочени са обдукционим налазом који је сада видела цела Србија, формално Више јавно тужилаштво у Нишу покреће предистражне радње у овом случају, које до данас нису расветлиле ко је тукао до смрти Далибора Драгијевића. У последњем одговору тужилаштво наводи да предистрагу кочи Сектор унутрашње контроле МУП, који не доставља потребне информације.
Пребијање Илије Костића (74) у станици у Новом Саду
Времешног пензионера Илију Костића (74) је полиција привела крајем 2024. године на протесту одржаном у Новом Саду због напада на службено лице. МУП је тврдио да је Костић попрскао бибер спрејом једног полицајца. Његова супруга, невладине организације, па и сам Костић су касније испричали да је овај пензионер, након привођења, у станици преживео полицијску тортуру.
Ержебет Глушица, Костићева супруга, испричала је да је он више пута ударен у новосадској полицијској станици због чега је у недељу оперисан, када му је, каже, ампутиран један тестис.
Као одговор на његове тешке повреде, Београдски центар за људска права (БЦЉП) поднео је кривичну пријаву за злостављање и мучење против непознатих полицијских службеника. Тужилаштво је потом затражило од МУП да испита ове наводе. До данас је овај случај остао нерасветљен и још нико није ухапшен због пребијања пензионера.
Говорећи о овом случају, Дачић је гарантовао: „Ако је било било каквих злоупотреба, оне ће бити испитане“. То се до данас није догодило.
Случај Веселина Милића
Некадашњи начелник београдске полиције Веселин Милић, који се данас налази на високој функцији у МУП, након убиства Александра Нешовића Баје у Ресторану 27 на Сењаку, провучен је кроз блато, а потом поново винут у висине Министарства унутрашњих послова.
Наиме, хапшен је 15. маја, након Нешовићевог убиства, извесно време је провео у затворском притвору, његова улога у злочину се мењала како су одмицали дани истраге – Милића је ВЈТ у Београду прво теретило да је помогао учиниоцу након извршеног дела и прикривао кривично дело. Али, временом су сумње падале једна по једна, па је на крају Милић пуштен на слободу и после неколико дана се појавио у Палати „Србија“, где је обављао једну од функција – помоћник директора полиције.
Милић је на крају оптужен за два кривична дела – непријављивање кривичног дела и учиниоца, као и за фалсификовање службене исправе. Ипак, Дачић каже да то није довољан разлог да, док се против њега подиже оптужница, он буде удаљен из МУП.
„Његово радно место није било начелник ПУ (Полицијске управе) Београд, него је он био помоћник директора који је неком одлуку министра – не знам тачно које године је то било – привремено постављен и да руководи ПУ Београд. Ја сам га разрешио да управља ПУ Београдом, али његово радно место је такво док се не заврше процеси“, рекао је Дачић.
Делиблатска пешчара
Критиковани су потези Ивице Дачића и приликом последње катастрофе која је задесила Делиблатску пешчару, пожар какав деценијама није виђен на том подручју. Многи су тих дана сматрали да је проруска политика овог режима била кочница да се затражи помоћ из Европе. Како је раније за Нову потврдио портпарол Европске комисије из сектора цивилне заштите, Србија је затражила помоћ од Европске уније у гашењу пожара тек 21. августа, тачно месец дана нако што је ватрена стихија изазвала катастрофалне последице у Делиблатској пешари. Први хеликоптери послати су из ЕУ за мање од 24 сата.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да је Сектор за ванредне ситуације „сваког дана“ био у комуникацији с ЕУ механизмом за цивилну заштиту, али да Европљани нису имали авионе и хеликоптере велике носивости који су, по његовим речима, недостајали за гашење пожара у Делиблатској пешчари.
Случај „звучни топ“
У мору изјава које су стизале након што се на протесту одржаном 15. марта у Београду догодио звучни инцидент који се (макар формално) и даље истражује, чини се да су се највише истакле Дачићеве.
Од тога да Србија не поседује ЛРАД (који је набавио чим је постао министар полиције), преко изјава да га ипак има али га не користе, до најаве да ће га МУП продати, Дачић је тих дана звучао прилично контрадикторно, а и сам је признао да су неке изјаве биле „неспретне“.
Епилога прче о звучном топу и даље нема, Више јавно тужилаштво у Београду, које је случај преузело од Првог тужилаштва и које је још исте вечери 15. марта поручило да ће процесуирати сваког ко о овом догађају буде говорило, донело одлуку да звучни топ није коришћен 15. марта.
Марко Кричак
Најмање две кривичне пријаве против садашњег начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка стоје у тужилаштву али оне не спречавају Кричка у каријерном напредовању у Дачићевом МУП. Наиме, шира јавност је за Кричка сазнала након што га је студенткиња Николина Синђелић и још неколико њених колега оптужило за полицијску бруталност након што су августа 2025. године приведени са протеста у гаражу зграде Владе Србије у Немањиној. Ту је, према тврдњама Синђелићеве, од Кричка добила и претње силовањем.
Упркос томе, Кричак је постављен за начелника Управе криминалистичке полиције. Његовом каријерном скоку, из Јединице за заштиту посебних личности и објеката (ЈЗО) није наштетила ни пријава коју су поднели осумњичени у случају убиства Александра Нешовића Баје, који су пријавили да су их припадници УКП, међу којима су препознали Кричка, брутално злостављали након хапшења.
Нова, Србин.инфо
