Примаријус проф. др Алек Рачић, у изјави за YоуТубе канал „СМС Ливе ТВ“, оштро је критиковао појаву новчаница са предизборним паролама које, према наводима из разговора, грађани добијају на банкоматима. У разговору са Дејаном Петром Златановићем говорио је о поступању власти и опозиције, психичком стању људи из врха режима, притисцима у здравству, одговорности полицијских функционера и везама државних структура са криминалом.

YОУТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00:00 Увод: Алек Рачић за СМС Ливе ТВ
00:00:53 Пријаве и истрага о паролама на новчаницама
00:01:24 Реакција опозиције и прозивање Ђиласа
00:01:47 Да ли постоје слични примери у свету?
00:02:04 Бакље на Нишкој тврђави и политичка оданост
00:02:42 Студентска листа и изостанак реакције
00:03:15 Пароле на зидовима и на новцу
00:03:37 Оцене о психичком стању и претпоставке о дрогама
00:04:29 Тврдње о Лончару и страху у здравству
00:04:59 Кадрови власти и Рачићев лични пример
00:05:40 Полицијски функционери и дисциплинска одговорност
00:06:42 БИА, криминал и улазак мафије у државне функције

Рачић сматра да исписивање политичких порука на новцу показује докле је отишла предизборна кампања. Његов основни захтев јесте да се утврди ко је исписивао пароле, како су такве новчанице доспеле у банкомате и ко је одговоран за њихово пуштање у оптицај. Истовремено, реакцију опозиционих странака на овај случај види као проверу њихове стварне спремности да се супротставе власти.

У наставку разговора изнео је и тешке оптужбе, као и претпоставке о употреби наркотика и здравственом стању појединих представника власти.

Пароле на новцу: „Претерали су у кампањи јер виде да губе изборе“

На почетку разговора Златановић је поставио питање о новчаницама са порукама „Србија побеђује“ и „Уједињена Србија“, које је у питању повезао са предизборном пропагандом СНС-а. Навео је да грађани такав новац добијају приликом подизања готовине на банкоматима, а поменуо је и реакцију надлежних о потреби замене исписаних новчаница.

„Претерали су у кампањи јер виде да губе изборе“, одговорио је Рачић.

Према његовој оцени, наредни корак треба да буде поступање у складу са законом. Позвао је на подношење пријава против непознатих лица, после чега би полиција требало да утврди ко је наносио политичке поруке на новац и у којим банкама и филијалама су такве новчанице ушле у ток готовине.

Рачић је рекао да, колико зна, исписивање политичких парола по новцу представља кривично дело. У разговору, међутим, није навео конкретну законску одредбу, због чега та правна квалификација остаје његов став, а утврђивање евентуалне кривичне или прекршајне одговорности посао је надлежних органа.

Званични став Народне банке Србије о статусу исписаног новца јесте да су новчанице са накнадно нанетим текстом неподобне за даљи оптицај и да се повлаче када стигну до банке, Управе за трезор или овлашћеног мењача. НБС наводи и обавезу банака и Управе за трезор да замењују оштећене новчанице према прописаним критеријумима. То објашњава поступање са исписаним новцем, али само по себи не утврђује ко је одговоран у случају о коме се говори у емисији.

Реакција опозиције као провера њене самосталности

Рачић је оценио да би овај случај могао да покаже „ко је права, ко је лажна или контролисана опозиција“. По његовом мишљењу, опозиционе организације које не покрену питање одговорности за исписивање новчаница показале би да не желе стварни сукоб са режимом.

„Они који не поднесу пријаве, кривичне и прекршајне, због овог дела, они су апсолутно Вучићеви људи“, рекао је.

Посебно је поменуо Ђиласа. Изразио је сумњу да ће они покушати да правним путем покрену поступак. Њихово деловање повезао је са својом оценом понашања дела опозиције током избора 2. јуна 2024. године, тврдећи да таква опозиција служи томе да Вучић добије више гласова.

Рачић је додао да треба пратити шта ће се поводом овог случаја дешавати у наредном периоду. Такође је рекао да никада није чуо за власт која изборне поруке исписује по новцу и предложио новинарима да истраже постоје ли слични примери у другим државама. Његова изјава представља позив на истраживање, а не доказ да таквих примера у свету није било.

Бакље у Нишу: Како се паљењем доказује приврженост?

Златановић је затим поставио питање о употреби бакљи на Нишкој тврђави, описујући тај догађај као паљење ради показивања привржености изборној листи и Александру Вучићу. Рачић је одговорио да не разуме како се паљењем нечега доказује политичка оданост. Такво понашање назвао је „пироманским хиром“, а затим употребио и израз „суманутост мозга“.

„Ја заиста ту не видим ништа нормално“, рекао је.

Говорећи о ширењу изборних парола, Рачић је рекао да разуме потребу власти да води кампању, али да не разуме изостанак реакције на исписивање новца. Изнео је и тврдњу да Студентска листа „по свим анализама води“, без навођења конкретних истраживања или њихових резултата у овом разговору.

Подршка студентима и питање одговорности за исписивање зидова

Рачић је навео да је покрет у коме је деловао угашен у корист студената и да сада, у том организационом смислу, не може да предузима кораке о којима говори. Истовремено је изразио чуђење што други политички актери нису иступили са кривичном пријавом.

На Златановићево питање да ли би требало да одговарају и они који исписују пароле по зидовима приватне имовине или јавних добара, Рачић је одговорио да то сматра мање значајним од исписивања новца и његовог исплаћивања преко банкомата. Поновио је да му је незамисливо да грађани из банкомата добијају новчанице са поруком „Уједињена Србија“ и да не зна за државу у којој је забележен исти случај.

Рачићеве оцене о психичком стању врха власти

У наставку разговора Златановић је питао да ли описано понашање указује на потребу за лечењем или на свесну спремност политичких актера да учине све ради својих циљева.

Рачић је одговорио поређењем: чак и када би он и саговорник целу ноћ размишљали где би могли да поставе политичку паролу, каже, не би им пало на памет да је ставе на новац. На основу тога употребио је израз „суманути умови“.

Затим је изнео претпоставку да би такво понашање могло да буде повезано са кокаином и другим наркотицима. Тврдио је да их користи већина људи из руководства СНС-а, али је на питање узрока описаног понашања истовремено рекао: „То сад не знам да вам кажем“, па додао да претпоставља да постоји таква веза.

Четрнаест година власти повезао је са својом претпоставком о дуготрајном конзумирању дрога, говорећи о могућем оштећењу можданог ткива и закључујући да ти људи, према његовом уверењу, „нису као пре“.

Тврдње о страху у здравству и улози Лончара

Рачић је изнео и тврдњу да се његове колеге у Палмотићевој плаше да лече људе из врха власти. Тај страх је повезао са наводним притисцима Лончара и захтевима да се ствари заташкају. Описујући како, по његовом мишљењу, изгледа тај притисак, рекао је да би Лончар дошао ноћу и тражио прикривање.

Људе о којима говори назвао је „организованом криминалном групом“ и поручио да грађани, према његовом ставу, имају прилику да их смене 25. октобра, датума избора који помиње у изјави. Такву промену представио је као једино могуће решење уколико грађани желе да наставе да живе нормално.

Уверење о намерном постављању најгорих кадрова

Рачић је рекао да му је понашање људи из власти несхватљиво и изнео уверење да постоји „некаква тајна акција“ постављања најгорих људи на високе државне функције како би народ и држава пропали.

То је образложио примером политичке недоследности: рекао је да му је незамисливо да неко најпре говори како ће одређену особу ухапсити, а потом је постави за потпредседника Владе. У хипотетичком примеру поменуо је свог саговорника Златановића.

За себе је рекао да има, по сопственој оцени, нормалан поглед на свет, али да човек са таквим ставом не може да напредује и мора да седи „у подрумчини“. Касније је тај мотив повезао и са тврдњом да је против њега покренут дисциплински поступак зато што није хтео да седи у подруму.

Вељовић, Васиљевић, Милић и спорни дисциплински поступци

На питање како грађани не препознају такве људе, Рачић је одговорио да се, по његовом мишљењу, све већ препознаје и да је „све речено“ о Вучићу, његовом брату и Лончару. Потом је поменуо Вељовића, кога је описао као некадашњег директора полиције из времена ДОС-а, и изнео тврдњу да се на ту функцију тада није могло доћи без НАТО савеза. Навео је и да Вељовић касније, као саветник, наставља да има велики утицај.

Говорећи о кадровским везама, Рачић је поменуо Васиљевића и Милића. Првобитно је њихово довођење повезао са Вељовићем, а затим се исправио у вези са Милићем и поменуо човека из „Поскока“, чије име аутоматски транскрипт бележи као „Милен Новаковић“.

Рачић је затим изнео тешку оптужбу у вези са убиством и цементирањем човека у каци, повезујући је са Милићем, и тврдио да против њега није покренут чак ни дисциплински поступак. Златановић је у разговору додао да је Милић враћен на своје место.

Рачић је такво поступање упоредио са својим случајем, тврдећи да је против њега покренут дисциплински поступак због одбијања да седи у подруму. У наставку је изречена и кратка тврдња да су „помагачи“ сада код куће, без додатног објашњења на кога се односи.

БИА, криминал и историјски континуитет служби

У завршном делу изјаве Рачић је поновио да је промена режима „насушна потреба“. Поставио је питање зашто је Вучић, према његовој оцени, почео да ради искључиво са „пробисветима и хохштаплерима“. Изнео је сумњу да је такав приступ тражила Безбедносно-информативна агенција, а затим га повезао са ранијом праксом државних служби да користе људе из криминалног миљеа.

Поменуо је Аркана и Гишку и њихово слање на фронт у време Милошевића. Осврнуо се и на осамдесете године, Станета Доланца и људе које су, према његовим наводима, службе контролисале у дијаспори ради ликвидације особа означених као непријатељи државе.

У том контексту говорио је о атентатима на усташе, четнике и припаднике албанске иреденте, односно на људе које су тадашње структуре сматрале метама. Рачић, међутим, прави разлику између онога што описује као некадашњу контролу мафије и онога што данас види као њено увођење у државну власт.

„Ово сада је убацивање мафије у државне функције“, поручио је, додајући да је то, по његовом уверењу, нешто што ниједна држава не ради.

Главне поруке изјаве

Тема	Рачићев став	Шта тражи или закључује
Пароле на новчаницама	Кампања је прешла границу	Пријаве и истрагу пута новца
Реакција опозиције	Нереаговање види као знак контроле	Проверити ко покреће поступке
Бакље на Нишкој тврђави	Поступак сматра неразумним	Оспорава такав израз оданости
Студентска листа	Тврди да води у анализама	Подржава окупљање око студената
Психичко стање и дроге	Износи оцене и претпоставке	Не представља медицинске налазе
Здравство	Тврди да постоје страх и притисци	Критикује наводно заташкавање
Полицијски кадрови	Указује на селективно поступање	Поставља питање одговорности
Службе и криминал	Сумња у утицај БИА на кадрове	Критикује улазак мафије у власт
Политичка промена	Смену режима сматра неопходном	Позива на промену на изборима

Изјава др Алека Рачића почиње питањем парола на новчаницама, али се развија у ширу критику начина на који, према његовом виђењу, функционише власт. Његова завршна порука јесте да грађани треба да препознају потребу за политичком променом, а да институције морају да утврђују одговорност за конкретне поступке.

Гост: примаријус проф. др Алек Рачић
Разговор водио: Дејан Петар Златановић
Канал: СМС Ливе ТВ — Слободни медији из Србије
Портал: Србин.инфо