Градоначелник Београда Александар Шапић казао је на данашњој конференцији да је сат који стоји на кружном току на Тргу републике рађен ручно, да је за њега била расписана јавна набавка и да приликом набавке ништа није скривано. Говорећи о сату, градоначелник се осврнуо и на, како је рекао, оптужбе опозиције да је сат могао да се купи по знатно мањој цени на сајту Алибаба. Том приликом додао је да ће тражити да се сат наручи од „Алибабе и 40 разбојника“ како би се видело ко ће га финансирати, „да видимо како изгледа тај сат за који су они оптужили да је Град Београд поставио“. Нова економија пише да је и пре него што је градоначелник то „пожелео“, једном од кинеских произвођача, управо преко Алибабе (мада без 40 разбојника) упутила захтев за понуду за сат по идентичним димензијама оном на Тргу републике. Цена је добијена износи 20.000 долара.

– Ништа крили нисмо“, рекао је Шапић, „а могли су и они да се јаве на тај тендер, да окрену Алибабу, кажу: ‘Алибаба, има неки тендер, дођи овде, пријави се, они дају 100.000 евра, ти имаш код себе за шест’.

– Дође Алибаба, јави се на тендер и донесе свој сат. Што се Алибаба није јавио – упитао је градоначелник на конференцији за новинаре.

Том приликом Александар Шапић је додао да ће тражити да „наручимо од Алибабе и 40 разбојника тај њихов сат, да видимо ко ће га финансирати, да нам дође овде, да видимо како изгледа тај сат за који су они оптужили да је Град Београд поставио“.

„Алибаба“ се ипак јавио новинарима „Нове економије“, па они кажу да су још претпрошле недеље добили понуду за сат.

Наиме, након навода опозиционих представника да се исти сат као онај на Тргу републике може наћи по доста мањој цени од оне за коју га је Град Београд набавио, односно према наводима званичника излила ливница надомак Београда, новинари су посетили познати светски сајт Алибаба и потражили понуду од једне фирме која такве сатове производи.

Компанији која своје производе продаје преко поменутог сајта, и међу њима има и сат идентичног дизајна као онај који је освануо у центру Београда, послат је званичан мејл у ком је тражено да се достави понуду за сат идентичан оном на Тргу.

У документу, новинари су послали скицу сата са димензијама које је Град Београд имао у тендерској документацији. Такође, објашњено је и од ког материјала би сат требало да буде направљен, а постављено је и питање да ли се сат може наручити без механизма, будући да су механизми набављени од француског Бодет-а.

Одговор је уследио брзо.

– Можемо да произведемо пејзажни сат истог изгледа и димензија као на цртежу који сте доставили. Можемо обезбедити само изглед, а механизам и систем управљања можете ставити сами, или можемо обезбедити цео сет према вашим потребама – навела је компанија у одговору.

Такозвани пејзажни сат је, како је навела компанија, у потпуности заварен од галванизованог челика, а дизајниран је тако да му век трајања на отвореном може бити више од 30 година.

„Док град грца у дуговима, Шапић предлаже светионике“

Додали су и да сат који нуде има паметан систем управљања, односно да ГПС антена прима сигнале и тако обезбеђује тачно мерење времена, да има аутоматско укључивање ЛЕД светала ноћу и да има заштиту од нестанка струје и да аутоматски пребацује рачунање времена са летњег на зимско.

– Лого и текст се могу произвести по потреби – наводе.

Гаранција на цео производ је две године, а резервни делови ће бити обезбеђени бесплатно у овом периоду.

– Цена комплетног сата са датим димензијама цртежа и трошковима пута из луке Ћингдао је 20.000 долара – наводе из компаније.

Београд сат платио 10 милиона, а механизам пет

Београдски сат плаћен је 10 милиона динара, о чему је већ писано.

За сат на Тргу односно набавку, постављање, израду и пуштање у рад задужене су биле две српске фирме.

У међувремену, градски урбаниста је обелоданио да су само механизми сатова плаћени 5.000.000 динара, од којих су се два, од укупно четири, одмах покварила. Градски урбаниста је затим рекао да то „није неуобичајено“, оценивши да, по њему, и „кад купите нов аутомобил, дешава се да нешто не функционише, па га вратите продавцу“.

На крају се испоставило да су сатове поквариле градске службе, тако што су их опрале шмрком.

Новинари су затражили и за Бодет сатове по тендерским спецификацијама и добијена је цена од 1.788 евра по комаду без ПДВ-а од једног од европских дистрибутера.

Тако се поставља питање који су још трошкови били укључени у набавку механизама када их је Град платио шест пута скупље.

Извор: nova ekonomija

Ознаке: Александар Шапић, Кина, САТ