Председник Србије Александар Вучић још увек није поднео оставку на место шефа државе, иако је крајем јуна 2026. године пред хиљадама присталица јавно обећао да ће то учинити „за неколико недеља“. Прошло је више од два месеца, а он и даље седи у Председништву. Теза да ће од тог корака на крају одустати све више делује као реална процена, а не као политичка спекулација.

На великом скупу у Београду 27. јуна Вучић је рекао да су то његови последњи дани и недеље као председника Републике. Мандат му истиче тек у мају 2027, а по Уставу не може да се кандидује трећи пут. Најава је стигла после више од годину и по студентских и грађанских протеста који су почели након урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024, када је погинуло 16 људи. Протести су тражили одговорност власти и превремене изборе. Вучић је тада најавио и превремене парламентарне и председничке изборе, као и да ће помоћи Српској напредној странци под новим називом листе „Уједињена Србија“.

Од тада се рокови стално померају. Уместо оставке у јулу или августу, влада је тек 7. септембра усвојила предлог за распуштање Скупштине. Вучић је најавио да ће изборе расписати 9. или 10. септембра, са могућим датумом гласања 18. или 25. октобра. Главни одбор СНС-а већ га је одредио за носиоца листе и кандидата за премијера уколико победе. Он, међутим, и даље обавља дужност председника.

На друштвеним мрежама се све гласније говори да оставке неће бити. У објави од 9. септембра истиче се да Вучић није сигуран у победу на парламентарним изборима и да зато не жели да се одрекне функције. Тврди се да жели да га до последњег дана штити председнички имунитет и да задржи државни авион Фалкон вредан око 50 милиона евра, како би у случају пораза могао да напусти земљу са породицом. Порука присталицама СНС-а била је јасна: не замерајте се народу још више и на време се повуците.

Таква тумачења нису без основа. Председничка функција даје правну заштиту која премијерска не пружа у истој мери. Државни ресурси, медијски простор и симболи власти остају у његовим рукама док год не поднесе оставку. Ако би оставку поднео пре избора, дужност би привремено преузела председница Скупштине Ана Брнабић, најдуже три месеца, а председнички избори би морали да се одрже у том року. То би отворило додатни ризик у тренутку када власт већ води кампању за парламентарне изборе.

Вучић је раније говорио да жели фер услове и да ће се повући пре него што се укључи у кампању као грађанин, без коришћења државних ресурса. У пракси се то није догодило. Он и даље наступа као председник, расписује изборе и истовремено се спрема за премијерску функцију. То је класичан политички маневар: највиша функција се задржава док се не обезбеди нова позиција стварне власти.

Студентски покрет и опозиција већ месецима упозоравају да оставка није чин одговорности, већ тактички потез. Чак и они који су тражили његов одлазак сумњају да ће се стварно повући из центра моћи. Искуство показује да је Вучић годинама доминирао српском политиком и као премијер и као председник. Прелазак на чело владе био би наставак исте власти под другим називом.

Док се ближи расписивање избора, питање оставке постаје све важније. Ако је не поднесе ни после расписивања парламентарних избора, јасно ће бити да је јунска најава била само реторика за унутрашњу и међународну јавност. Народ који је месецима излазио на улице има право да види да ли ће дата реч бити испоштована или ће поново остати само на речима. За сада све указује на друго.

(Србин инфо)