Председник Демократске странке затражио расформирање БИА и најавио иницијативу за забрану СНС-а. На конференцији коју је објавио YouTube канал „Србин.инфо“, Дејан Петар Златановић поставио је три питања: о будућности припадника служби, приступу грађана досијеима и одговорности налогодаваца рушења у Савамали.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:
00:00:03 Увод — конференција ДС после писања Радара
00:00:48 Орлић, „партијска полиција“ и захтев за прислушкивање председника ДС
00:03:44 Захтев да се БИА одмах расформира (Бањска, Јовањица, 5 тона марихуане)
00:06:45 Иницијатива за забрану СНС, велики београдски процес и Ал Капоне
00:08:53 Питања: шта са људима из БИА, отварање досијеа, Савамала / Ристић / Синиша Мали
00:13:33 Хронологија мера: 30. јануар и 24/27/29. октобар 2026 — суд одбио, просторије и даље слушане
Председник Демократске странке Срђан Миливојевић изјавио је да се у материјалу о њему, до којег је дошао преко поверљивих контаката у безбедносним службама, помињу његове конференције за медије, комуникација са новинарима и присутни новинар „Србин.инфо“ Дејан Петар Златановић. Затражио је да Безбедносно-информативна агенција буде расформирана, најавио иницијативу за забрану Српске напредне странке и поручио да без отварања досијеа нема изласка из система политичког надзора и злоупотреба.
На конференцији за новинаре Демократске странке, објављеној на YоуТубе каналу „Србин.инфо“, Миливојевић је изнео тешке оптужбе на рачун руководства БИА, дела војнобезбедносног сектора и врха досадашње власти. Према његовим речима, опозициона странка, њени функционери и просторије третирани су као предмет безбедносног надзора под образложењем да угрожавају уставни поредак.
„Помиње се господин Дејан Златановић, који је овде присутан“
Миливојевић је рекао да материјал до којег је дошао садржи и податке о његовом редовном јавном политичком раду. „Помиње се да ја комуницирам са новинарима, да држим конференције за новинаре. Помиње се господин Дејан Златановић, који је овде присутан“, навео је, издвајајући новинара „Србин.инфо“ међу људима који се појављују у тим информацијама.
У истом делу обраћања поменуо је своје сараднике Драгану Ракић и Душана Костадиновића. Тврди да су у надзору учествовале БИА и Војнобезбедносна агенција и да се то није дешавало само годину или две, већ током знатно дужег периода. За њега је посебно спорно што се контакти са новинарима и рад регистроване парламентарне странке смештају у контекст рушења уставног поретка.
Орлићу приписује захтев за прислушкивање председника парламентарне странке
Председник ДС-а навео је да је конференција сазвана после објављивања информација недељника „Радар“ о прислушкивању опозиционих активиста и других људи ангажованих на политичким променама. Тврди да су прислушкивани он као председник странке, просторије у којима је конференција одржана и друге канцеларије ДС-а. Директора БИА Владимира Орлића назвао је руководиоцем „партијске полиције“ и приписао му упућивање захтева правосудним органима за примену мера.
Миливојевић је нагласио да је ДС уписан у регистар политичких странака и подсетио на његову историју од 1919. године. Према његовом излагању, странка је кроз ту историју забрањивана у време шестојануарске диктатуре и комунистичке власти, док од обнове рада 1990. године није забрањивана. Зато сматра фрапантним да се њен председник и народни посланик надзире због оптужбе да ради на рушењу уставног поретка.
„Ми нисмо 25. октобра срушили уставни поредак. Срушена је мафија са власти“, поручио је. Политичку промену види и као разлог због којег су поједини материјали из служби сада постали доступни људима на које се односе.
Зашто није поделио документа и шта ће питати Виши суд
Миливојевић је објаснио да новинарима неће делити материјал који је добио поверљивим каналима из БИА. Одвојио га је и од документације коју је прибавио „Радар“, за коју је рекао да је сам нема. Навео је да документа носе ознаку „строго поверљиво“ и да би њихово објављивање, према његовој процени, могло да представља кривично дело.
Најавио је обраћање председнику Вишег суда у Београду како би добио званично објашњење да ли је прихваћен или одбијен захтев за мере којима се одступа од неповредивости комуникације. У завршници конференције изнео је и датуме за које каже да су му их пренели људи из БИА, нагласивши да саму судску одлуку није видео.
| Датум који Миливојевић наводи | Догађај према његовим информацијама | Основа навода |
|---|---|---|
| 30. јануар 2026. | Прво обраћање БИА Вишем суду у тој календарској години | Материјал и информације које каже да је добио |
| 24. октобар 2026. | Нови захтев за продужење мера, дан пред изборе | Наводи извора из БИА |
| 27. октобар 2026. | Приспеће депеше у Виши суд у Београду | Информација коју му је, како каже, пренео извор |
| 29. октобар 2026. | Одбијање захтева за продужење мера | Обавештење извора; судску одлуку сам није видео |
„Зна број шасије мојих кола“, а шта зна о дроги, Бањској и Јовањици?
Захтев за расформирање БИА Миливојевић је образложио поређењем података које служба, према њему, прикупља о политичким противницима са питањима на која јавност није добила одговоре. „Нама не треба безбедносна агенција која зна број шасије мојих кола, а не зна ко је шверцовао пет тона марихуане“, рекао је.
Поменуо је и податке о свом телефону и аутомобилу, насупрот изостанку објашњења о дешавањима у Бањској, на Косову и Метохији, саставном делу Србије под окупацијом албанских сепаратистичких структура. Потом је питао како служба може да зна када је и о чему разговарао са Драганом Ракић, а да не објасни шта су њени припадници радили на Јовањици.
Његова порука је да безбедносна служба мора да штити државу и грађане, док описани начин рада види као заштиту партијске власти. „Таква Безбедносно-информативна агенција Србији не треба“, поручио је, захтевајући њено непосредно расформирање.
Претње привредницима и оптужба да се насиље приписује студентима
Миливојевић је рекао да држави нису потребне службе и полиција које не дају одговор на паљење локала, подметање пожара, бацање бомби, уцене и рекетирање привредника у Београду. Тврди да неки људи претеће поруке добијају и у време одржавања конференције и да је са делом њих лично комуницирао. Према његовим речима, поједини су помоћ тражили од полиције, али нису добили одговарајућу заштиту.
Посебно је осудио Вучићеву изјаву којом је, како преноси, одговорност за такве догађаје приписана студентској организацији и криминалцима. Назвао ју је „дном политичког лицемерја“ и оценио да Вучић не одустаје од реторике којом вређа студентски покрет и опозицију. Сликовито је рекао да је Вучића понела река политичког суноврата, док покушава да плива уз водопад и присталице увери да и даље све контролише.
„Студентска листа је победила на изборима, али није преузела управљање државом“, нагласио је. Упозорио је да институцијама и даље управљају Вучић, Ана Брнабић и систем изграђиван током претходних четрнаест година, па одговорност за садашње стање приписује тим структурама.
Тврди да су се људи из „Ћациленда“ окренули и члановима СНС-а
Миливојевић је изнео и оптужбу да су људи окупљани у „Ћациленду“, који су бранили Председништво и Александра Вучића, остали без досадашњег ангажмана. Тврди да је на њих раније благонаклоно гледано док су нападали локале привредника који су подржали студенте, а да су се сада окренули и члановима Српске напредне странке.
Одговорност за такво поступање директно је приписао Вучићу и врху режима. Те оптужбе поставио је у средиште свог захтева да се испита спона политичке организације, безбедносних структура и криминалних група, као и најављене иницијативе за забрану рада СНС-а.
Забрана СНС-а, „велики београдски процес“ и лустрација
Председник ДС-а најавио је „снажну иницијативу“ да СНС буде забрањен као организација коју назива злочиначком, мафијашком и „политичким крилом мафије у Србији“. Рекао је да ће озбиљан тим припремити образложење које ће обухватити социолошке, политиколошке и законодавне аспекте.
Оценио је да Вучић не треба да уђе у Народну скупштину и наступа као вођа опозиције, већ да одговара на оптуженичкој клупи у поступку који назива „великим београдским процесом“. Тај израз користи као своју политичку најаву свеобухватног утврђивања одговорности за претходну епоху власти, а не као назив већ отвореног судског предмета.
Према моделу који је изложио, одговорна лица најпре би била кривично процесуирана, потом би уследиле пресуде и одузимање незаконито стечене имовине, а затим лустрација и забрана политичког деловања. Сматра да се забрана СНС-а не сме завршити могућношћу да исти људи једноставно оснују другу организацију и наставе по старом.
О забрани рада политичке странке одлучује Уставни суд, у поступку у којем се наводе разлози и докази за такав захтев. Миливојевић је на конференцији најавио припрему иницијативе и њеног образложења. Извор за надлежност: Закон о Уставном суду, члан 80.
„Стоп терор“ и порука сарадницима да размисле шта су потписивали
Миливојевић је скандалозним назвао могућност да странка коју оптужује да је терор претворила у метод политичког деловања у парламенту наступа под називом посланичке групе „Стоп терор“. У томе види покушај преокретања улога и представљања досадашњих носилаца моћи као жртава.
Осврнуо се и на Вучићеву поруку да никада ништа није потписао. Протумачио ју је као сигнал члановима СНС-а и министрима да размисле о сопственим потписима и одговорности. Затим је употребио поређење са Ал Капонеом: „Ни Ал Капоне ништа није потписивао“, рекао је, додајући да је ипак осуђен на дугогодишњи затвор. Реч је о Миливојевићевој реторичкој аналогији у расправи о одговорности.
Прво питање „Србин.инфо“: шта са припадницима службе после расформирања?
Дејан Петар Златановић питао је шта би се догодило са припадницима безбедносног сектора после расформирања БИА. Као упозорење навео је искуства Мексика и Ирака и опасност да се људи са оперативним знањем, контактима и искуством сарадње са криминалним структурама прикључе мафијашким или терористичким организацијама. Тражио је објашњење постоји ли план за те људе.
Миливојевић је одговорио да они за које буде утврђена одговорност не могу бити само распуштени и остављени да на улици формирају нове кланове. Инсистира на примени кривичног закона, судским поступцима и санкцијама, а потом на питању да ли су после издржане казне оспособљени за живот без криминала. „Не може мафија Српске напредне странке да буде јача од државе“, поручио је.
У одговору је посебно поменуо Војнобезбедносну агенцију и Ђуру Јованића. Тврди да године живота саме по себи нису заштита од престанка руководеће функције и указује на могућност пензионисања по закону. Притом је изнео сопствено тумачење услова у вези са годинама живота и службе, уз поруку да постоје и правила о кривичној одговорности. Детаљан оперативни план реорганизације целог сектора није изложио.
Друго питање: да ли сваки грађанин треба да види шта пише у његовом досијеу?
Златановић је затим питао какав је став ДС-а о отварању досијеа БИА и праву сваког грађанина да сазна да ли о њему постоји досије и шта се у њему налази. Миливојевић је одговорио да информације о њему показују да се и даље користе стари политички досијеи.
Навео је да се у добијеном материјалу помиње његово чланство у „Отпору“, уз тврдњу приписану служби да је та организација била повезана са страном амбасадом. За њега то значи да се у данашњем поступању користе подаци и конструкције из деведесетих. „Без отварања досијеа нема искорака из овог муља у ком се налазимо“, поручио је. На конференцији није разрадио начин на који би грађани остваривали тај приступ.
Даље је сликовито описао досадашњу мрежу моћи као људе који су годинама пливали у муљу, док су били уверени да је реч о чистој води. Када је брана подигнута, каже, почињу да се даве, хватају једни за друге и међусобно оптужују. Подсетио је на кривичне пријаве ДС-а и оценио да поједини актери сада нуде афере као „појас за спасавање“ онима за које верују да представљају нову власт. Очекује да таква настојања на крају добију судски епилог.
Треће питање: Савамала, Ристићево сведочење и налогодавци на слободи
У трећем питању новинар „Србин.инфо“ подсетио је на разговор са Николом Ристићем, некадашњим начелником београдске Комуналне полиције. Златановић је навео да је Ристић у том разговору признао учешће у рушењу у Савамали и означио Синишу Малог и друге људе као налогодавце и учеснике. Питао је зашто после таквог јавног исказа не долази до одговарајуће истраге и одговорности поменутих лица.
У размени је отворено и питање Ристићевог притворског статуса: Златановић је рекао да је у затвору, док је Миливојевић изнео информацију да је можда пуштен из притвора, уз напомену да у то није сигуран. Миливојевић је потом оценио да је Златановић показао новинарску храброст објављивањем разговора и да је несхватљиво да лица на која се такво сведочење односи не сносе последице.
Рекао је да очекује да Ристић исказ понови пред тужиоцем за организовани криминал и да се испита одговорност свих које је поменуо. Разговор није назвао само интервјуом, већ „исповешћу“. Тим одговором је тежиште ставио на претварање јавног сведочења у поступање надлежних органа.
Последње упозорење: одбијање једног захтева не доказује да је надзор престао
Одговарајући на завршно питање другог новинара о трајању мера, Миливојевић је изнео наведену хронологију обраћања суду. Упозорио је да информација о одбијању захтева БИА не доказује да су престале све мере других служби или евентуални надзор без судског одобрења.
Изнео је и тврдњу да се из материјала БИА види да је простор у којем се конференција одржава незаконито сниман и прислушкиван. Рекао је да не може напамет да утврди да ли су у сваком сегменту учествовале БИА, ВБА или обе службе, али је поновио да је, према његовим сазнањима, БИА тај простор држала под тајним надзором.
Његови захтеви са конференције тако обухватају расформирање БИА, отварање досијеа, утврђивање личне кривичне одговорности, одузимање незаконите имовине и лустрацију, уз иницијативу за забрану СНС-а. Помињање Дејана Златановића и одговори на три питања „Србин.инфо“ отворили су и питања положаја новинара у материјалима служби, будућности безбедносног сектора и поступања по јавним сведочењима о налогодавцима.
