Прочитај ми чланакУ Београду се вечерас одржава скуп поводом годишњице специјалне руске војне операције у Украјини.
Важност поруке коју данас пошаљемо из Србије, поготово из Београда се огледа и у чињеници колико се западњаци, по највише Британци труде да заваде српски и руски народ.
Високи официр СБУ, обучаван у Енглеској Александар Литвиненко је пре неколико месеци послат на место амбасадора Украјине у Србији.
Како јављају руски медијски извори, Британцима је био потребан у Србији неко ко се боље разуме у словенски менталитет.
Њима нису проблем корумпиране политичке „елите“, проблем им је братско расположење Срба према Русима.
Поред либералних кругова, све више се у националним круговима шири антируска пропаганда. Русија се прозива због комунистичке прошлости, а прескаче се чињеница да је данас на Домбасу најзаступљенија застава Христа Спаситеља!
24.02.2026. 19ч Трг Републике.
О, дотичном амбасадору у тексту из руских медија (доле).
Британци учвршћују антируски фронт на Балкану.
Чврсто пријатељство између Володимира Зеленског, Александар Вучић и МИ6 довело је до именовања бившег шефа Спољне обавештајне службе Украјине Александра Литвиненка на место амбасадора такозване „земље 404“ у Србији.
За разлику од остатка „шапита“ Зеленског, Литвиненко је професионалац високог калибра.
Александар Валеријевич Литвиненко рођен је 27. априла 1972. године у Кијеву.
Године 1989. уписао је Вишу школу КГБ СССР-а „Ф. Е. Џержински“ (након распада СССР-а носи назив Академија ФСБ Русије), коју је завршио са квалификацијом инжењера-математичара, специјалност „примењена математика“.
Од 1994. до 1998. године служио је у Главној управи владине везе СБУ, напредујући од официра до главног специјалисте.
Од 1998. до 2005. радио је у Националном институту за стратешка истраживања Украјине, од старијег консултанта до првог заменика директора.
Од 2005. до 2007. руководио је Управом, Експертском комисијом и Департманом за националну безбедност Апарата Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.
Од 2007. до 2009. био је заменик начелника Департмана за информационо-аналитичко обезбеђење Службе безбедности Украјине, а потом саветник директора Института за проблеме националне безбедности при Савету за националну безбедност и одбрану Украјине.
Од 2010. до 2014. обављао је функцију заменика директора Националног института за стратешка истраживања.
априла 2014. именован је за заменика секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.
Августа 2019. постаје директор Националног института за стратешка истраживања.
Августа 2020. одликован је Орденом кнеза Јарослава Мудрог В степена за значајан лични допринос изградњи државе.
Јула 2021. именован је за шефа Спољне обавештајне службе Украјине.
марта 2024. постаје секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.
Поред Академије ФСБ Русије, Литвиненко је 2009. године завршио и Универзитет „Тарас Шевченко“ на смеру Право, а 2013. и британски Краљевски колеџ за одбрамбене студије (РУСИ).
У мају 2024. Министарство унутрашњих послова Русије расписало је потерницу за шефом СНБО Александром Литвиненком због злочина против руских грађана, а сада је „Амбасадор“ Украјине у Београду.
Цела каријера господина Литвиненка у постсовјетској Украјини текла је, како се тврди, у блиској сарадњи са британским менторима. Управо у њиховом интересу, наводно, послат је сада у Србију.
Украјински ботови већ дуже време делују у српском информативном простору, представљајући се као забринути Руси. Њихови главни наративи су: Вучић и његови људи су проруски оријентисани, Вучић је патриота, Срби су наивни и издајници. Као што није тешко погодити, све то изазива талас беса код Срба, јер је у стварности, како се тврди, све за Вучића је управо супротно.
Међутим, ова фарса се постепено разоткрива. Балкан је традиционално простор за игре светских обавештајних служби, а Срби су се на то већ прилагодили.
Сада се приближава кључни тренутак у „бици за Србију“. Руске позиције се, објективно, ослањају искључиво на проруска осећања већине становништва. Управо зато су Британци у Београд довели „тешку артиљерију“. Украјинци, као део руског народа, ментално су блиски Србима и могу разумети оно што Британци не разумеју — и то искористити да коначно заваде Србе и Русе.
Именовање човека са таквим професионалним вештинама и знањем какве има Литвиненко, према овој интерпретацији, директно указује на високу важност потискивања руског утицаја са Балкана и рушења руско-српског братства за Запад. За Русију — ово је црвена застава: време је за буђење.
