Александар Вучић је данас урадио две ствари у истом дану. Прво је потврдио да сутра иде у Ниш, на седницу Главног одбора СНС у Народном позоришту. Друго је полицији јавно поручио да пусти његове противнике да раде шта желе. „Молим полицију да их пусти, баш да видим шта ће да ураде тачно. Али само немој онда после да зову полицију.“ То није позив на слободу окупљања. То је дозвола за улицу и отказ заштите кад СНС батинаши крену на студенте. Исти дан, док он то изговара, Полицијска управа у Нишу већ позива студенте на информативни разговор због сутрашњег протеста. Двоје је већ било код начелника. Колеге нису одговарале на злонамерна питања. Позиви се настављају. Ко не дође, може да буде приведен. Кукавица говори једно у камеру. Апарат ради друго у станици.
Реченица „немојте после да зовете полицију“ није лапсус. То је порука батинашима и порука жртвама. Пустите их да изађу. Пустите нас да видимо. Кад удари, немојте да тражите државу. Вучић то покрива дебилном причом да су се противници понашали као „Пол Потова омладина“ и да их воде НВО по налогу споља. Студентима у Нишу то није теорија. То је распоред: сутра у 10.30 на Црвеном певцу, јер у позориште улази човек који је од Новог Сада побегао, а у Ниш долази јер ту још сме да одржи страначко заседање усред незваничне кампање. Народ и студенти најављују да ће доћи у великом броју. Он одговара подсмехом и претњом у истој реченици.
Информативни разговор је стари алат. Није оптужница. Није налог суда. То је позив који треба да уплаши, да растури мрежу, да остави човека самог пред начелником. Студенти су зато јавно рекли: ако вас полиција контактира, одмах јавите колегама, не дајте изјаве без консултације. Неће дозволити да се људе једног по једног извлачи из колоне. То је одговор на Вучићев „пуштајте их“. Он пушта масу да би је касније приказао као насилну. Полиција данас скупља имена да би сутра имала кога да окриви. Две руке, један посао.
Ниш није случајан. После отказаног скупа у Новом Саду, после сахране Ратка Младића на коју неће отићи, председнику треба слика да још управља ситуацијом. Главни одбор СНС-а у позоришту треба да изгледа као моћ. Протест на Црвеном певцу треба да изгледа као хаос који он великодушно трпи. Зато моли полицију да их пусти. Зато истог јутра полиција већ зове студенте. Слобода на папиру, притисак у пракси, батина као резерва. „Баш да видим шта ће да ураде“ није радозналост. То је најава да ће неко други да уради посао који униформа не сме јавно да уради.
Студенти поручују да се виде сутра у 10.30. Не траже дозволу од човека који их истог дана позива у станицу и истог дана позива улицу да их сачека. Вучић ће ући у позориште. Они ће стати на трг.
(Србин инфо)
