Милош Меденица је случај на Палама назвао новим нивоом „братских односа“. Историја дипломатије памти ноте, ордење и загрљаје. Не памти да полиција једне српске полиције обори на под амбасадора Србије док седи у сумњивом друштву. Код нас, каже Меденица, братство ради по принципу: што си ближи, то те темељније претресају.

Инцидент је, према досад објављеном, 25. августа у ресторану на Палама. Припадници Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Републике Српске оборили су амбасадора Ивана Тодорова. У локалу је био и почасни конзул Бангладеша Омар Мусабеговић. Део медија тврди да је мета био Милутин Мића Даниловић. Он није ухапшен. Акција је стала кад је утврђен идентитет амбасадора. Пун извештај ко је наредио, за ким су ишли и зашто је дипломата завршио на плочици – МУП РС још није дао.

Меденица ту рупу не попуњава саопштењем. Попуњава је дијалогом који вређа управо зато што звучи могуће. Вучић зове Додика: шта је ово, амбасадор на поду. Додик: не дижи фрку, није од стакла, само се спустио да боље види ситуацију. САЈ је дошао да помогне. Коме? Зависи кога питаш. Потом кључ: седео је са нашим братом Шкаљарцем, они су наши. Додик: е, моји нису. Твоји су твоји, моји су моји. Не мешај надлежности. Тако, каже Меденица, настаје нова доктрина „српског света“: Београд шаље амбасадора, Бањалука специјалце, а пошто су браћа – нема места за увређеност. Све је љубав, поверење, сарадња и мало подног контакта.

Прича о конзулу Бангладеша, по њему, служи да се скрене пажња са јединог питања које вреди. Ко је седео са амбасадором Србије и шта је САЈ тог дана стварно тражио? Ако је циљ био Даниловић, којег Меденица везује за шкаљарски клан и раније акције на Палама – а то надлежни нису потврдили – онда је дипломата само колатерална срамота. Пале знају локалне односе боље од Бироа за односе с јавношћу. Народ не пита за протокол. Народ пита зашто специјалци упадају у локал где се мешају дипломатија и криминал.

Додик је педалирао. Вучић је ћутао. То је суштина срамоте. Председник који у Ужицу доводи кордон и редаре да би одржао говор не диже глас кад његовог амбасадора оборе у „братској“ републици. Јер глас би отворио досије: ко су људи за столом, ко су људи у униформи, ко су људи који годинама преко Пала, Београда и Бањалуке раде исте послове под различитим заставама. Зато остаје балканска дипломатија како је Меденица сече: мало политике, мало полиције, мало више криминала и много приче за народ.

Пред изборе опет ће се говорити о патриотизму, братству и јединству. Снимак са пода то не поништава. Снимак са пода то објашњава. Браћа се грле на бини. На Палама једни друге обарају. И док нема одговора ко је наредио акцију, свака реченица о српском свету остаје реклама. Реалност је једноставнија: кад криминал седне за исти сто са дипломатијом, специјалци не долазе због заставе. Долазе због надлежности. А надлежност, како Додик у том измишљеном разговору каже, не треба мешати. Чак ни кад на поду лежи амбасадор.

(Србин инфо)