Прочитај ми чланакНевоља је за Вучића је што се у време када се хиљаде људи смрзавало без струје, грешно, на Информеру, на Божић, забављао не хајући за патњу народа. Примереније би било да смо га тада, као ономад у Фекетићу, видели на бандери или далеководу
Да није режимских телевизија, када би Србија сазнала да је председник Александар Вучић један од најуваженијих чланова Давос групације? Појма не би имала ни какву је драматичну животну одлуку донео преломивши да прескупи апартман замени скромном собом са Икеа намештајем и ноћном посудом, читавих двадесет километара удаљеном од центра збивања како би Србији уштедео 15-20 хиљада евра за једно ноћење у луксузном смештају.
И да није симпатичне водитељке са режимске телевизије, која је тик пред тематско заседање Владе, председника обавестила да студенти и ини блокадери не само да планирају лустрацију, робију, већ и јахање режимских перјаница чим падну с власти, Вучићу можда на памет не би пало да јавно, на отвореној седници, пред читавом државом, мало пројаше министре и директоре јавних предузећа које је сам постављао.
Сав гнев из Давоса, где није успевао да нађе ниједну слободну од четири столице на којима је мислио да седи, Вучић је истресао на најближе сараднике. Оседлани су са радошћу прихватили дизгине и мамузе, јер шта је сат и по понижења спрам уверења да испод јахачевог шињела буја плодно тло за још један круг пустошења државе
Овако, сав гнев накупљен фијаском у Давосу, у коме није успевао да пронађе ниједну слободну од оне четири светске столице на којима је мислио да седи, и разуме се, због неколико дана бедног смештаја, истресао је на најближе сараднике. Опет, оседлани су са радошћу прихватили дизгине и мамузе, свесни да је реч о државном водвиљу, представи за Оскара, намењеном режимским бирачима, који су се, може бити, чак и запитали зашто је држава колабирала пред 20 центиметара снега. И да ће се, наравно, ствари наставити по старом чим се спусти завеса за јавност. Јер, шта је сат и по јавног понижења спрам уверења да испод јахачевог шињела буја плодно тло за још један круг пустошења државе.
Једноставно је, Србија је суочена са кастом скотова чије моралне поставке пре допуштају да пропадне земља задављена криминалном корупцијом, него да се она спасе, а они повуку.
Свеједно, сазнали смо од председника да су се министри о празницима вуцарали по најлуксузнијим дестинацијама, не марећи за то што се народ смрзава без струје и да ће директори јавних предузећа, ако се то понови, летети из својих фотеља. Без ташни, машни, секретарица, и што је најгоре, без својих комбинација.
Е сад, невоља за Вучића је што је баш некако у то време читава земља видела да се грешно, на Информеру, на Божић, забављао са тим истим министрима не хајући много за патње народа. Свакако би примереније било да смо га, као ономад у Фекетићу, када је пртио кроз мећаву, тада видели на бандери или каквом далеководу.
И још смо од Вучића чули мудрост да се западни свет даље фрагментизује, као и ексклузиву да ће Украјина од 1. јануара 2027. бити примљена у ЕУ. Прећутао је да ми нећемо, али нам је обзнанио да остајемо на европском путу. Како би он могао да изгледа могли смо да видимо током посете европарламентараца Београду, које ни председник, ни премијер, ни председница парламента нису удостојили виђења.
Дужина батине је једина мера Вучићеве политике данас. И зато му се сада Европа, каква-таква чини ближом. Као што су му се јуче чиниле Трампова Америка и Путинова Русија
Очигледно, на наплату долазе урушене институције, кршење људских права, сваковрсна репресија и уверење да Европа треба да се саображава Вучићевим потребама због чињенице да је продајући националне интересе и ресурсе куповао опстанак на власти. При томе, у овом одбеглом европском возу много је оних из веселе режимске дружине који мисле да им је место ближе вагон-ресторану. И европским фондовима.
Невоља данашње Србије последица је краткоумне политике власти која је веровала да је трајно решење за државу њено седење на више столица. Штавише, режим не само да не појми реалполитику, он је једино у стању да направи разлику између појмова близу и далеко. Близу је само онај чија је батина довољно велика да досеже до нас. Дужина батине је једина мера Вучићеве политике данас. И зато му се сада Европа, каква-таква чини ближом. Као што су му се јуче чиниле Трампова Америка и Путинова Русија.
