Мајка седмогодишње девојчице из Крагујевца јавно је проговорила о догађају од 28. јуна у дечјем парку у насељу Аеродром. Маја Панић открива да је држављанин Непала у непосредној близини родитеља непримерено пришао њеној ћерки и њеној осмогодишњој другарици и том приликом их љубио и лизао по лицу. Случај је одмах пријављен полицији. Патрола је дошла на лице места, осумњичени је ухапшен и од тада је у притвору.

Панић је одлуку да изађе пред камере донела после консултације са адвокатом. Жели да јавност прати ток поступка. Наредно рочиште заказано је за 1. септембар у 11 часова у Палати правде у Крагујевцу. Позвала је грађане да тог дана дођу и пруже моралну подршку родитељима.

Случај је избио у граду који већ месецима живи са напетошћу око страних радника. У Крагујевац су стизале стотине радника из Непала, Индије и других земаља, најчешће у комунале, транспорт и фабрике. Део становништва то доживљава као економску нужду. Други део као безбедносни ризик који држава није хтела да контролише. Снимак мајке зато није остао само хроника једног паркића. Постао је доказ у јавној расправи да ли власт увози људе брже него што може да гарантује ред.

Под режимом Александра Вучића такви случајеви, нажалост, могу да се понављају све чешће. Србија годинама прима стране раднике по квотама и споразумима, без јасне јавне расправе о интеграцији, надзору и правилима понашања. Породице које остају у насељима гледају последице, а Београд говори о радној снази и инвестицијама. Кад се нешто догоди деци, одговор стиже касно: полиција после пријаве, суд после два месеца, политика никад.

Теза о замени становништва у овој причи није апстрактна парола са мрежа. То је страх родитеља да држава мења састав улице и парка, а да одговорност за безбедност пребацује на мајке које морају да стоје до љуљашке. Није крив само човек у притвору. Крив је систем који доводи радну снагу, смешта је по насељима и онда се прави изненађен кад паркић престане да буде безбедно место. Крив је систе који на разне начине тера грађане Србије из ове земље, а затим доводи раднике из Азије и Африке да раде за СНС пљачкашке пројекте.

Рочиште 1. септембра мора да буде јавно и брзо. Деца немају да чекају политичку сезону. Ако суд утврди кривицу, казна мора да буде пример. Ако власт и даље увози људе без контроле, Крагујевац неће бити последњи паркић у коме мајка мора да зове полицију уместо да гледа ћерку како се љуља.

(Србин инфо)