САЈ Републике Српске упао је у угоститељски објекат да ухапси Милутина Мићу Даниловића, особу из криминалног миљеа. За столом са њим седео је амбасадор Србије у БиХ Иван Тодоров. Специјалци су га оборили на под док је викао да је амбасадор. Акција је прекинута. Даниловић није ухапшен. Питање које је после тога остало није како је сила примењена. Питање је ко је човек којег су затекли поред мете.

Према наводима који круже после инцидента, Тодорову каријеру наука не уме да објасни. Почео је као шофер Бранислава Ивковића. Док су на челу ДБ-а били Станишић и Симатовић, у службу није могао ни да уђе. Одласком Станишића и доласком Радета Марковића преко ноћи упадају Иван Тодоров, Аца Ђорђевић и Горан Бујаковић. Тројица људи без класичних квалификација преузимају некадашњу Шесту управу. Ђорђевић са 28 година постаје најмлађи начелник управе у ДБ-у. За заменика поставља Бујаковића, дефектолога. Бујаковићев брат Милош био је обезбеђење Мире Марковић заједно са Ђорђевићем, па отуда, како се тврди, и молба да брат остане Ацин заменик.

Ђорђевић потом за начелника једног одељења поставља Тодорова. После 5. октобра 2000. Ђорђевића је, према истим наводима, ухапсио заменик Сенте Миленковића. За Тодорова се до 2013. и 2014. није чуло, осим у џудоу и међу пијанкама. Кад адвокат Аца Ђорђевић долази на чело БИА, поново доводи Тодорова. Познавали су се из Црвене звезде. Безбедносне и лекарске прегледе за пријем наводно није могао да прође на стандардан начин. Лекарски преглед урађен је приватно, што је до тада било незамисливо.

Као заменик директора БИА описује се као човек редовно пијан, на сплавовима са криминалцима и навијачима. Постоји, како се наводи, и фотографија на којој држи пиштољ на столу на сплаву. Довођење навијача у БИА и данас се препричава као скандал. Тврди се да би се напио до те мере да је повраћао по паркингу агенције. По граду се понашао као криминалац, а не као високи представник службе. Хвалио се да ће бити председник Олимпијског комитета, да је са Орбаном као рођени брат, да је са Путином као брат.

Био је амбасадор у Мађарској. Данас је амбасадор у БиХ. Јавно је познат као бивши џудиста, олимпијац из Сеула 1988. и функционер у европским и светским џудо структурама.Његов друг Горан Бујаковић, према истим тврдњама, преко ноћи постаје акционар СББ-а. Мајбах, станови, брод, Ролекси. Бујаковић је покушао да убаци сина у БИА, али је одбијен на комисији.

Слика која се нуди није биографија каријерног дипломате. Слика је човека који никада није требало да мрдне даље од џудоа, а сада га специјалци налазе за столом са криминалцем.Те тврдње нису судска пресуда. Нису ни службено саопштење МУП-а или БИА. Али после Пала више нису ни анонимна кафанска прича. Амбасадор Србије није случајно седео поред човека кога САЈ долази да ухапси.

Ако је половина овог животописа тачна, Пале нису инцидент. Пале су наставак. Ако није тачна, онда институције дугују одговор зашто човек са таквом сенком седи на најосетљивијем дипломатском месту на Балкану и за истим столом са метом специјалаца.

(Србин инфо)