Док министар финансија Синиша Мали јавности поручује да постоји вишак у државној каси, званични подаци показују сасвим другачију слику. На крају јула дефицит у буџету Србије износио је 98 милијарди динара, односно око 833 милиона евра, што је 4,3 пута више него у истом периоду прошле године.

Посебно је индикативан јулски дефицит, који је премашио 45 милијарди динара – више него двоструко у односу на јул 2020. године, када је земља била усред пандемије, наглашава Радар. Разлог за овако драстичан раст мањка није тајна: унапред исплаћена рата за француске борбене авионе Рафал.

Уговор о куповини 12 Рафала вредан је 2,75 милијарди евра. До сада је исплаћено око две милијарде евра, а крајем јула уплаћено је додатних 500 милиона евра – пола године пре рока. Овај потез директно је утицао на продубљивање дефицита, док грађанима истовремено стижу обећања о једнократној помоћи од око 600 милиона евра у септембру.

Критичари указују на дубоку контрадикцију у понашању власти. Са једне стране се тврди да има вишка и да се грађанима може делити новац, а са друге стране се унапред плаћају огромне суме за војну опрему, уз задуживање код страних банака. Србија се за Рафале задужила за скоро две милијарде евра, а укупни трошак са каматама сигурно ће премашити званичну цену уговора.

Посебно забрињава чињеница да се део средстава за ове уплате прикупља емисијом приватних обвезница, чији купац није јавно познат. Уз то, јавни дуг Србије од доласка СНС-а на власт порастао је за више од 26 милијарди евра.

Док власти настављају да хвале раст прихода и најављују помоћ грађанима, реалност у државној каси показује да се земља све дубље задужује. Рафали постају симбол политике у којој се приоритет даје скупим војним пројектима, док се дефицит прећуткује или маскира причом о вишку. Уколико се тренд настави, до краја године мањак у буџету лако може да премаши милијарду и по, па и две милијарде евра.

(Србин инфо)