У разговору са Дејаном Петром Златановићем, Кнежевић је као повод навео убиство руске држављанке у Београду, за које је, према његовим речима, осумњичен турски држављанин, као и раније случајеве напада и узнемиравања жена и девојака у више градова и насеља у Србији. Он је оценио да се ови догађаји не смеју посматрати као неповезани испади, већ као последица политике масовног увоза радне снаге без јасне јавне расправе, без података о броју људи који долазе и без довољне провере њихове прошлости.

Кнежевић није усмерио критику на сваког страног радника као појединца, већ на државни систем који, по њему, не зна кога доводи, где их смешта и како надзире њихово понашање. Посебно је нагласио да је питање безбедности жена и деце прва линија на којој се види да ли држава постоји. Ако се грађани у својим насељима више не осећају сигурно, онда је, према његовој оцени, проблем већ изашао из оквира привреде и радних дозвола.

„Не знамо ко нам долази у земљу“

Кнежевић је оценио да је основни проблем у томе што Србија, како тврди, нема јасан и строг протокол провере странаца који долазе да раде у грађевини, достави, прехрамбеним ланцима, индустрији и другим областима. Он је упоредио правила која важе када грађани Србије траже радне и боравишне дозволе у земљама Европске уније са оним што се, по његовој тврдњи, дешава у Србији.

Према његовим речима, када човек из Србије жели да ради у ЕУ, од њега се тражи уредна документација и доказ да нема кривични досије. За странце који долазе у Србију, тврди Кнежевић, тај систем није довољно јасан јавности. Због тога је поставио питање да ли држава уопште зна да ли међу онима који долазе има људи који су раније осуђивани или су бежали од закона у својим државама.

— Не можете да примите човека за кога не знате да ли је кривично осуђиван — поручио је Кнежевић.

Званично, Србија је већ увела систем јединствених дозвола за привремени боравак и рад странаца. Влада Србије је 4. фебруара 2025. саопштила да је, од почетка рада Портала за странце до краја јануара 2025, позитивно решено 41.319 захтева за јединствену дозволу, док је само у јануару издато 3.004 таквих дозвола. Управо тај убрзани административни систем Кнежевић види као опасност ако није праћен стварним безбедносним проверама.

Национална служба за запошљавање наводи да постоји више врста радних дозвола, али кључно питање које Кнежевић отвара није само врста дозволе, већ питање ко врши стварну проверу лица која улазе у Србију и ко сноси одговорност ако се касније догоди напад или тешко кривично дело.

Од Ледина до Борче: Кнежевић набраја случајеве који су узнемирили јавност

У изјави за „СМС Ливе ТВ“, Кнежевић је подсетио на случај са Ледина, за који тврди да се догодио на почетку студентских протеста, када је, према његовим речима, двадесетчетворогодишњи турски радник на ЕКСПО-у силовао седамдесетседмогодишњу жену. Он је рекао да се о том случају „више не прича“, иако је, по његовом мишљењу, морао да буде преломни тренутак за државу и јавност. Према Кнежевићу, већ тада је било јасно да долазак радника из иностранства не може бити само економска тема, већ и безбедносна.

Он је затим навео да се сада догодило убиство руске држављанке у Београду, за које је осумњичен турски држављанин. Тај случај је у интервјуу представио као најдрастичнији пример онога на шта „Народне патроле“ годинама упозоравају.

Према Кнежевићевој изјави, проблем се не завршава на Београду. Он је говорио о Крагујевцу, Батајници, насељу Шангај, Коњарнику и Србобрану, наводећи нападе, праћења жена, узнемиравања девојчица и претње ножем. За све наводе Кнежевића постоје као потврда и извештаји МУП-а, за Крагујевац постоји и јавна потврда да је страни држављанин Б. А. приведен због основа сумње да је извршио кривично дело полно узнемиравање малолетнице;

Полицијска управа у Крагујевцу потврдила је да је осумњичени приведен и да су предузете законске мере. Истовремено, исти извор је нагласио да непроверене објаве са друштвених мрежа не могу бити основ за колективну одговорност било које групе људи, већ да за кривично дело може одговарати искључиво појединац. Управо ту је најважнија разлика: држава мора оштро да провери и казни сваког починиоца, али не сме да крије податке нити да проблем пребацује на грађане који траже безбедност.

Место / случај	Шта је наведено	Статус информације
Ледине	Кнежевић тврди да је турски радник на ЕКСПО-у силовао жену од 77 година	Вест коју хоће да сакрије режим Александра Вучића
Борча / Београд	Кнежевић говори о убиству руске држављанке и осумњиченом турском држављанину	Саопштење МУП-а потврђује наводе Кнежевића.
Крагујевац	Страни држављанин приведен због сумње на полно узнемиравање малолетнице	Потврђено у јавном извештају Гласа Шумадије
Батајница / Шангај	Локални извештаји о праћењу и узнемиравању грађана у зони станице и пролаза	Локални медијски извештај
Коњарник	Кнежевић наводи да је турски држављанин претио људима ножем	Саопштење МУП-а потврђује наводе Кнежевића.
Србобран	Кнежевић тврди да се девојчица жалила на праћење и непристојно додиривање	Саопштење МУП-а потврђује наводе Кнежевића.

Крагујевац и Батајница као сигнал за узбуну

Кнежевић је посебно указао на Крагујевац, где, како тврди, постоји све више притужби грађана због понашања дела страних радника. У транскрипту наводи насеље Аеродром и периферне делове града, говорећи да грађани свакодневно шаљу поруке „Народним патролама“ и жале се на узнемиравања жена и девојчица. Јавно потврђен случај у Крагујевцу односи се на привођење страног држављанина због сумње на полно узнемиравање малолетнице, али је локални портал истовремено навео да, ако се не рачунају саобраћајни инциденти, тај случај тренутно пред Основним тужилаштвом представља једини такав предмет у овој години.

Овај податак је важан јер показује две ствари: да конкретан случај постоји и да се мора истражити, али и да јавност не сме да буде храњена само гласинама без званичне провере. Управо зато је потребно да МУП, тужилаштва и локалне самоуправе благовремено објављују тачне податке.

У Батајници, локални портал је 20. јуна 2026. писао о забринутости грађана због више непријатних ситуација у зони железничке станице, подземног пролаза и насеља Шангај. Према том извештају, грађани су пријављивали да су их пратиле или узнемиравале групе миграната; у једном случају мајка са четрнаестогодишњим сином осетила се угрожено у подземном пролазу, а у другом је седамнаестогодишња девојка праћена од станице готово до своје улице.

Кнежевић је у својој изјави навео и да је лично био у насељу Шангај и видео више смештаја у којима, према његовим речима, борави више десетина страних радника. Он тврди да се део тих људи смешта у условима који су и сами проблем за јавну безбедност и за локалну заједницу. Ако је држава већ дозволила масовни долазак радника, онда мора да зна где су, ко их смешта, ко их запошљава и ко је одговоран за њихово кретање и понашање.

„Проблем ће бити све већи“

Кнежевић сматра да је долазак радника из Турске, Непала, Индије, Бангладеша, Пакистана и других земаља већ променио грађевину, доставу и друге делатности у Србији. Он тврди да је тај процес вођен преко фирми и људи блиских власти, које назива „лојалистима“ режима. Према његовој оцени, није тачно да Србија нема домаћу радну снагу, већ се јефтинијим увозом људи руши цена рада и потискују домаћи радници.

Као пример је навео достављачке службе, тврдећи да је много млађих људи из Србије радило за платформе попут „Волта“ и „Глова“ и зарађивало пристојно све док, по његовим речима, није почео увоз јефтиније радне снаге. Зато, каже, није у питању само безбедност, већ и социјална, привредна и демографска политика.

— Проблема ће бити све више и више — оценио је Кнежевић.

Он је оценио да је посебно опасно то што се јавности масовни долазак странаца представља као техничко питање тржишта рада. Према Кнежевићу, то је много дубљи процес, јер се уз раднике који долазе законито могу мешати и људи који немају јасан статус, као и мигранти који у Србију улазе другим путевима. Он упозорава да би спајање радних миграната са илегалним миграционим токовима могло да створи безбедносни хаос. Због тога сматра да Србија мора да постави јасна правила пре него што проблем измакне контроли. Ако власт на време не реагује, тврди он, грађани ће почети сами да се организују, што државу може увести у још опаснију друштвену напетост.

Кнежевић: Власт је отворила врата под притиском глобалиста

Кнежевић одговорност за овај процес ставља на власт Александра Вучића. Он тврди да су Вучића „довели глобалисти“ и да он сада спроводи њихове планове у Србији. У његовој оцени, исти центри који су, како каже, разарали европска друштва кроз неконтролисану миграциону политику, сада исти модел спуштају и на Србију. Као шири пример навео је Шпанију, за коју тврди да је под великим миграционим притиском, као и недавне сцене са масовним уласком миграната на шпанску територију. Кнежевић сматра да се миграциони таласи у Европи не дешавају стихијски, већ да су политички и геополитички усмеравани јер Шпаније хтела да да логистику за агресију САД и Израелана Иран. Управо зато их повезује са ратовима, интересима великих сила и притисцима на државе које не пристају на поједине западне налоге.

У том делу изјаве Кнежевић је изнео и процену да би мигранти могли бити коришћени не само као радна снага, већ и као будући гласачи. Он је подсетио да је раније већ говорио о могућности да режим покуша да делу страних радника омогући убрзано стицање држављанства. Према његовој тврдњи, о томе су говорили и људи блиски Александру Вулину и сам Александар Вучић, а крајњи исход би, по њему, могао бити да нови држављани гласају на изборима.

Ту тезу је повезао са плановима за руднике литијума и јадарита, тврдећи да би у тим рудницима могла радити управо увезена радна снага. Тако би, по његовој оцени, Србија била претворена у земљу из које домаћи људи одлазе, док странци долазе да раде најтеже и најјефтиније послове.

Кнежевићева теза	На шта се односи	Могућа последица по његовој оцени
Увоз радника без јасне провере	Радне и боравишне дозволе за странце	Безбедносни ризик за грађане
Потискивање домаће радне снаге	Достава, грађевина, индустрија	Обарање цене рада у Србији
Смештај у великим групама	Раднички смештаји по насељима	Напетости у локалним срединама
Могуће убрзано држављанство	Страни радници који дуже бораве у Србији	Потенцијално ново бирачко тело власти
Рудници и јефтина радна снага	Литијум, јадарит и тешки послови	Србија као сировинска колонија

Ни ћутање, ни колективна кривица — већ одговорност власти

Иако Кнежевић говори оштро, главно питање које се намеће после његове изјаве јесте шта држава стварно ради да заштити грађане. Уколико постоје напади, праћења, сексуална узнемиравања, претње ножем или убиства, свако такво дело мора бити истражено до краја. Истовремено, одговорност не може бити колективна, већ лична: крив је онај ко је починио кривично дело, али политичку одговорност сноси она власт која је направила систем у којем су провере нејасне, подаци недоступни, а грађани препуштени страху и гласинама. Управо је недостатак званичних података најбоље гориво за панику. Када институције ћуте, онда друштвене мреже, локалне гласине и страначка пропаганда преузимају улогу коју би морала да има држава.

Србији зато није потребно заташкавање, али ни стихијска реакција. Потребно је да јавност зна колико страних радника борави у земљи, из којих држава долазе, ко их запошљава, где су смештени, да ли су безбедносно проверени и колико је кривичних пријава поднето против њих, али и против оних који њих доводе и смештају. Потребно је и да се сваки напад на жене, девојке и малолетнице третира као државно питање, а не као непријатност која ће бити скрајнута ако је политички незгодна. Кнежевић зато поручује да грађани не смеју да окрећу главу, али ни да забораве ко је отворио врата оваквој политици. По његовом мишљењу, одговор се не налази само у полицијској акцији после напада, већ у промени целе политике увоза радне снаге.

„Памет у главу, чувајте се“

На крају изјаве, Кнежевић је поручио грађанима да се чувају и да прате информације које објављују „Народне патроле“. Његова завршна порука била је да је цензура огромна и да се о појединим случајевима говори мање него што би морало. Он сматра да власт и медији блиски Вучићевом режиму покушавају да ову тему сведу или на „ксенофобију“ или на изоловане инциденте, како се не би поставило суштинско питање: ко је дозволио долазак великог броја људи без довољне јавне контроле. Према Кнежевићу, грађани морају да траже податке, а не умирујуће изјаве. Ако је све под контролом, држава би требало да то докаже бројевима, поступцима и јавним извештајима.

— Памет у главу, чувајте се — поручио је Кнежевић.

У средишту ове теме нису само мигранти и страни радници, већ стање српске државе. Ако држава доводи људе, мора да их провери. Ако им издаје дозволе, мора да контролише послодавце. Ако их смешта у насеља, мора да разговара са мештанима. Ако се догоди напад, мора одмах да објави чињенице и казни починиоца. А ако власт све то не ради, онда грађани имају право да питају да ли је Србија још увек држава која штити своје жене, децу и породице — или је постала пролазни простор за туђе економске, политичке и демографске планове.

Извор: Србин.инфо