Драгана Трифковић је у разговору са главним и одговорним уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем најпре говорила о најновијем таласу антируске пропаганде, који је повезала са западним центрима моћи, пре свега са Лондоном. Она је оценила да се у јавности поново појављују приче о „руским шпијунима“, „агентима“, „саботажама“ и наводним руским операцијама, које, према њеном мишљењу, имају пре свега пропагандну функцију. Трифковић сматра да такве приче служе да се надомести неуспех Запада у војном, тајном и посредничком рату против Русије. Она је навела да се исти образац раније могао видети у Молдавији, а сада и у причи немачког „Билда“ о наводним „једнократним руским агентима“. Њена оцена је да се не ради о усамљеним случајевима, већ о систему који се понавља. У том систему, како тврди, Србија није само посматрач већ простор кроз који се део тог наратива преноси и појачава.

„Када чујем руске шпијуне, прво помислим на Лондон“

Трифковић је посебно нагласила да се антируска кампања појачава у тренутку када војна дејства против Русије не дају очекиване резултате. Према њеним речима, Запад сада покушава да истовремено делује преко Украјине, беспилотних летелица, тајних операција и медијске пропаганде. Она тврди да је руска јавност изложена непрекидним покушајима стварања утиска да је власт у Москви нестабилна, да је војска незадовољна и да је народ спреман да се окрене против Владимира Путина. Као пример је навела једног човека који се видео-поруком обратио Путину, после чега су, према њеном опису, уследили медијски наслови о наводном незадовољству у руској војсци. Трифковић је оценила да су технике управљања јавним мњењем доведене до високог степена. Управо зато, каже, треба пажљиво пратити ко и како преноси такве поруке у Србији.

— Сваки пут када чујем „руске шпијуне“, прво помислим на Лондон. То је некако постало учестало — рекла је Трифковић.

Говорећи о улози власти Александра Вучића, она је употребила израз „подмукла улога“. Према њеној оцени, Београд пред руском страном повремено глуми добре односе, братство и пријатељство, посебно када се приближе питања као што је гасни аранжман. Истовремено, како тврди, Србија шаље наоружање Украјини, прима украјинске делегације, шаље Тамару Вучић у Кијев и одржава сусрете са људима из украјинског државног врха. Трифковић је посебно критиковала посету Кијевско-печерској лаври под контролом расколничких структура, као и сусрете Ане Брнабић са Владимиром Зеленским. Њен закључак је да се више не може сакрити раскорак између проруске слике која се пласира делу српске јавности и стварних државних потеза. Она сматра да Москва све јасније препознаје ту двоструку игру.

Вучић, лажни родољуби и „амортизери“ јавности

Трифковић је нагласила да проблем није само у Александру Вучићу, већ и у читавом кругу такозваних родољуба који, како каже, глуме српско-руску блискост, а прећуткују испоруке оружја Украјини. Према њеном мишљењу, тај слој јавних личности, удружења и медијских фигура служи као „амортизер“: одржава привид да је власт блиска Русији, док се у пракси спроводе потези који то не потврђују. Она је оштро критиковала људе који у јавности говоре о братству и љубави, а затварају очи пред конкретним државним потезима. Трифковић је оценила да ће време и ток рата разоткрити не само политичке актере већ и организације, црквене структуре, масонске кругове, Ватикан, Фанар и лажне патриотске мреже. По њој, управо је дуго трајање сукоба важно јер се кроз њега демонтирају стари механизми управљања. Зато не сматра да је спорост руске операције сама по себи знак слабости.

Она је говорила и о изјави Сергеја Шојгуа у вези са Србијом, напомињући да су многи у Србији на њу негативно реаговали. Трифковић је повезала ту изјаву са ранијим боравком Александра Вулина у Москви и оставила могућност да је она дошла као последица неформалних утицаја и молби. Истовремено је подсетила да су Спољна обавештајна служба Руске Федерације и Марија Захарова више пута тражиле објашњење и заустављање испорука српског наоружања Украјини. То, према њеним речима, показује да у Москви више не пролази лако стара прича о „лепом времену“, „братству“ и „пријатељству“, ако постоје чињенице и документа која говоре другачије. Она сматра да се унутар Москве мења однос према информацијама из Србије. Управо то види као део шире промене руске елите.

Тема	Шта тврди Драгана Трифковић	Политичко значење
Однос Србије и Русије	Вучић глуми блискост са Москвом, а помаже украјинској страни	Двострука спољна политика Београда
Лажни родољуби	ГВучић говори о братству, а прећуткују оружје за Украјину	Заштитни слој око режима Александра Вучића
Антируска кампања	Поново се активирају приче о руским шпијунима и саботажама	Притисак на јавно мњење у Србији
Русија	Долази до смене старе елите и јачања људи са фронта	Нов однос Москве према Балкану
Србија после Вучића	Старе странке не могу да понуде обнову	Потребна је нова национална и духовна елита

Русија мења елиту: на сцену долазе људи са фронта

Један од важних делова интервјуа био је посвећен унутрашњим променама у Русији. Трифковић је оценила да се у Москви одвија смена елита које су настале у време Горбачова и током деведесетих година, када је велики део руске политичке, дипломатске, медијске и пословне структуре био везан за Запад. Према њеним речима, нова елита Русије долази са фронта и из борбе, а не из кругова који су државу стављали на располагање западним интересима. Као важну реченицу навела је став руског председника да је елита она која брани своју државу. По њеној оцени, рат је убрзао демонтажу старих канала утицаја, од невладиног сектора и естраде до медија, министарстава и делова безбедносног система. Она је као пример поменула и реформу руског Министарства одбране после доласка Андреја Белоусова. Према њеном мишљењу, та промена већ има последице и на фронту и у начину на који Москва гледа на Србију.

— У Русији се мења елита. Нова елита је она која је дошла са фронта и прошла кроз борбу — оценила је Трифковић.

Она је подсетила да су многи припадници старе совјетске и постсовјетске елите јавно критиковали Запад, а истовремено школовали децу у Лондону и Вашингтону, развијали послове са западним структурама и везивали личне интересе за системе које су званично нападали. Трифковић сматра да се тај модел сада руши. У томе види и разлог што се постепено мења уређивачка политика руских државних медија, као што су „Раша тудеј“ и „Спутњик“. По њеним речима, раније су непријатне чињенице лакше гуране под тепих, док се сада све више отвара простор за другачије информације. То се односи и на политичку ситуацију у Србији, студенте, опозицију и однос власти према Русији. Трифковић сматра да се Вучићев досадашњи утицај у руским круговима смањује, јер нова Москва све више тражи доказе, а не фразе.

Извор: Србин.инфо