Гашење Алта банке у Србији поново је отворило питања о финансијским пословима власти Републике Српске и везама Милорада Додика са бизнисменима блиским некадашњем врху власти у Београду. Влада РС задужила се код ове банке за 22 милиона евра, непосредно након што је пристала да врати новац компанији која је купила државно земљиште на Јахорини, чију је продају поништио Уставни суд Босне и Херцеговине.
Док се у Србији истражују сумњиве трансакције, Тужилаштво БиХ не одговара на питања о могућој истрази Додикових финансијских веза, пише Журнал.инфо.
Народна банка Србије одузела је 31. октобра дозволу за рад Алта банци, чији је власник Давор Мацура, бизнисмен близак Српској напредној странци. Мацура је потом ухапшен због сумње да је, заједно са сарадницима, из трезора банке изнео око 45 милијарди динара.
Како пише сарајевски Журнал, ова банка је током 2026. године одобрила Влади Републике Српске кредит од 22 милиона евра, док је Олимпијском центру Јахорина позајмила додатних 4,6 милиона евра.
Упркос бројним питањима о природи финансијских односа банке са врхом СНСД-а, Тужилаштво Босне и Херцеговине није саопштило да ли истражује ове послове.
Новинари Журнала затражили су од Тужилаштва одговор на питање да ли су формирани предмети и предузете истражне радње поводом пословних веза Алта банке, Владе РС и функционера СНСД-а. Иако им је телефоном обећано да ће одговоре добити до краја дана, они нису стигли до објављивања текста 5. новембра.
Како је спорни посао на Јахорини довео до кредита од 22 милиона евра
Према истраживању порталаКлиx.ба, читав случај почео је крајем 2023. године, када је Влада Републике Српске одлучила да прода више од 56.000 квадратних метара државног земљишта на Јахорини.
Купац је била компанија „Дрво-Еxпорт“ из Теслића, чији је власник Срђан Кљечанин Руфи, одборник СНСД-а и бизнисмен близак Милораду Додику.
Земљиште је продато за око 41 милион конвертибилних марака, иако су институције Босне и Херцеговине упозоравале да је располагање државном имовином забрањено.
Правобранилаштво БиХ је још у јануару 2024. затражило обустављање продаје, док је Канцеларија високог представника (ОХР) упозорила да су правни послови којима се крши забрана располагања државном имовином ништавни.
Упркос томе, продаја је спроведена.
Уставни суд БиХ је у јулу 2024. поништио одлуку Владе РС, уз образложење да ентитетске власти немају надлежност да располажу државном имовином.
Кљечанинова компанија потом је затражила повраћај новца, заједно са каматама и трошковима.
Влада РС је 6. фебруара 2026. пристала на споразумни раскид уговора, а само неколико дана касније одлучила је да се задужи код Алта банке за 22 милиона евра, односно приближно 43 милиона конвертибилних марака.
Кредит је одобрен на две године, уз фиксну каматну стопу од 5,5 одсто.
Како је раније објавио портал Цапитал, новац је био намењен исплати компаније „Дрво-Еxпорт“, мада Влада Републике Српске никада није званично потврдила ту намену.
Клиx.ба указује да се износ кредита готово потпуно поклапа са сумом коју је требало вратити Кљечаниновој компанији. Међутим, није познато колико је новца заиста исплаћено, нити како ће кредит бити отплаћиван након гашења банке.
Помињу се Игор Додик и милиони на рачунима у иностранству
Случај је додатно добио на значају након тврдњи опозиционих политичара у Србији о покушајима изношења великих сума новца из Алта банке.
Како преноси Журнал, председник Демократске странке Срђан Миливојевић поднео је кривичну пријаву због сумње да је припреман трансфер 50 милиона евра на рачун банке у иностранству.
Миливојевић тврди да је Алта банка 27. октобра затражила конверзију динара у евре, а да је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић одобрила трансакцију без уобичајене процедуре.
Према писању Ослобођења, Миливојевић је у контекст спорних финансијских операција довео и Милорада Додика.
Журнал наводи и да се у опозиционим круговима у Србији појављују тврдње да је Игор Додик, син Милорада Додика, извлачио новац из Алта банке на офшор рачуне.
За ове оптужбе нису представљени јавно доступни докази, нити је потврђено да су предмет званичне истраге.
Везе са Звонком Веселиновићем
У истраживањима о продаји земљишта на Јахорини појављује се и име Звонка Веселиновића, контроверзног бизнисмена из Србије који се налази на америчкој листи санкционисаних особа.
Како подсећа Журнал, лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић раније је тврдио да је Кљечанин био само формални купац земљишта, док је иза читавог посла наводно стајао Веселиновић.
Вукановић је сличне тврдње износио и поводом пословања у рударском сектору Републике Српске.
Радио Слободна Европа раније је писао о Веселиновићевим пословним и политичким везама, као и о његовом партнерству са Миланом Радоичићем, који је означен као организатор оружаног напада у Бањској на Косову.
Ипак, тврдње о Веселиновићевој улози у куповини земљишта на Јахорини нису судски потврђене.
Још један детаљ који је привукао пажњу јавности јесте изјава директора Србијагаса Душана Бајатовића, који је потврдио да је гашење Алта банке пореметило поједине финансијске трансакције између Србије и Русије.
Бајатовић је, објашњавајући разлоге свог пута у Москву, рекао да је потребно пронаћи нова решења за плаћања.
„Морамо да договоримо неке ствари око флексибилности и плаћања, јер је ово са Алта банком прекинуло неке канале, пре свега плаћања Руса према нама, док ми углавном плаћамо преко западних кореспондентских банака“, изјавио је Бајатовић, а преноси Журнал.
Тужилаштво БиХ без одговора
Према писању Клиx.ба, Тужилаштво Босне и Херцеговине још је у августу 2024. потврдило да је формирало предмет у вези са продајом земљишта на Јахорини.
Уставни суд је касније утврдио да Влада Републике Српске није спровела његову одлуку о поништавању продаје, о чему је обавестио Тужилаштво.
Међутим, остаје непознато да ли су тужиоци проширили интересовање на финансијске трансакције повезане са враћањем новца Кљечаниновој компанији и задуживањем код Алта банке.
Журнал упозорава да су финансијске везе бизнисмена блиских СНС-у и СНСД-у годинама предмет јавних полемика, али да надлежне институције нису понудиле одговоре на кључна питања.
Журнал
