Јерг Хескенс, немачки човек на Андрићевом венцу, по свему судећи једини је немачки службеник који о економским питањима саветује неког страног државника. Шта о томе за ДW кажу посланици разних странака у Немачкој?

Знало се и раније за постојање Јерга Хескенса (49), немачког службеника, који у бројним приликама прати председника Србије Александра Вучића. Чак је Вучић неколико пута испричао да га зове „мој Шваба“.

Али, тек је недавно истраживање магазина Шпигела и београдске редакције БИРН-а донело увид у интерне папире немачког Министарства економије. Хескенс заправо ради за Немачку организацију за међународну сарадњу (ГИЗ) која пак ради за немачку Владу.

Званично, Хескенс је у Београду ангажован као „дугорочни саветник за управно партнерство Савезног министарства за економију и енергетику и српског Председништва“.

Тако у одговору за ДW наводи немачко Министарство економије.

„Партнерство“ о „индустријској стратегији“ са Председништвом потписано је у августу 2020. године, што је Шпигел описао као „хладни интерес“ Немачке да дође до српског литијума.

Но, није чудно само што једно министарство сарађује са председништвом на Андрићевом венцу – које нема никакве надлежности у економској политици. Занимљиво је и то што Берлин по свему судећи нема сличан аранжман ни са једном другом државом на свету.

„Нема других сличних пројеката“

Министарство економије у одговорима за ДW додуше наводи да су управна партнерства „инструмент Министарства коришћен у различитим партнерским земљама“, по угледу на такозвана тwиннинг-пројекте ЕУ, посебно у земљама које теже чланству.

При њима, појашњава Министарство, неки стручњаци дугорочно бивају интегрисани у институције на лицу места како би саветовали. И Србија има таква партнерства са ЕУ.

Међутим, на конкретно питање где, на пољу економије, немачко Министарство има аранжман сличан оном који има у виду Хескенса, Министарство пише да је у Влади задужено за координацију тwиннинг-пројеката, али:

„Тренутно, осим управног партнерства у Србији, нема других сличних пројеката за које је Министарство ресорно надлежно у водећој улози, а у којима су ангажовани немачки дугорочни саветници.“

Ни ГИЗ не даје конкретне одговоре, већ упућује на Министарство економије.

Из другог министарства, оног за економску сарадњу и развој које тесно сарађује са ГИЗ-ом, кажу да нису задужени за Хескенса и да они не финансирају ништа слично нигде у свету.

Финансирају, додуше, „подухвате у изградњи капацитета у партнерским земљама – рецимо у областима попут примене еколошких стандарда“. У тим подухватима понекад улогу имају и саветници из стручних одељења Министарства.

Хескенс кроз три владе

Према писању Шпигела, Хескенс је 2009. постао саветник у ГИЗ-у Суботици, па онда при Министарству економије у Београду, пре него што је прешао у Вучићево председништво, где има и канцеларију.

Његов ангажман уз Вучића опстајао је кроз три немачке владе, док су ресором привреде руководили демохришћанин Петер Алтмајер, зелени Роберт Хабек, па сада демохришћанка Катерина Рајхе.

Шпигел наводи да је Хескенс имао „велики успех“ у виду немачких инвестиција у Србији, посебно у домену добављача ауто-индустрије. Њих, пише магазин, Србија „мами субвенцијама, ослобађањем од царина и јефтином радном снагом са медијалном платом од 780 евра месечно“.

Али, велики Хескенсов циљ је наводно био литијум из долине Јадра. Из интерних папира Министарства прозилази занимање Немачке за „бело злато“, но оно никад није било тајна. Претходни канцелар Олаф Шолц је у јулу 2024. са Вучићем потписао одговарајући меморандум – пре него што су се заоштрили протести у Србији па ствар опет стављена на лед.

Да ли је српски литијум или приступ најмоћнијем човеку Србије толико посебан за политички Берлин? И зар стварно ни у једној другој земљи Немачка нема сличан аранжман?

ДW се обратио и посланицима свих партија из Одбора за привреду немачког Бундестага да пита за мишљење о Хескенсовом ангажману и да ли им је познато да негде постоје слични аранжмани.

Непознат сличан случај

Себастијан Ролоф, посланик владајућих Социјалдемократа, каже да није упућен у то да ли Влада негде другде шаље сличне саветнике. Такође, не зна који су Хескенсови резултати у Београду, али би волео да чује неке одговоре Министарства економије с обзиром да чланак у Шпигелу поставља питања о сарадњи Немачке са једним „аутократом“.

„Начелно, не треба одбацивати партнерство уколико се две владе, то јест државе, договоре о партнерству и заједно га конкретно обликују“, наводи Ролоф.

Његов колега из одбора Борис Мијатовић, посланик сада опозиционих Зелених, далеко је критичнији. Каже, Немачка шаље саветнике када су у питању развојна сарадња, мировне мисије и друга политичка сарадња.

„Али, колико знам, индивидуално саветовање појединих носилаца функција нити су правило, нити су пожељна“, наводи Мијатовић у писаном одговору.

„Барем мени није познат случај да неки секундант по налогу неке немачке организације попут ГИЗ-а толико блиско на личном нивоу сарађује са каквим носиоцем функције, као што је то случај код Јерга Хескенса и Александра Вучића.“

„Легитимни“ протести у Србији

Према Мијатовићу, Хескенсова улога може се тумачити као „легитимизација једног шефа државе који влада аутократски“. Он мисли да Немачка треба и радом свог особља да покаже да се заиста залаже за владавину права, демократију и транспарентност.

„Уосталом, то је оно што демонстранти у Србији траже – доста им је корупције у држави. За сва та питања не видим да немачка Влада има јасну линију. А ни господин Хескенс не доприноси том послу у Србији“, додаје Мијатовић за ДW.

Малте Кауфман, посланик опозиционе Алтернативе за Немачку (АфД), каже да је „необично“ да Немачка финансира саветнике туђих премијера или председника. АфД се, додаје, држи принципа немешања у послове других држава.

Србија је, каже, важна на Западном Балкану па су немачки интерес стабилност и правна држава, док су садашњи мирни масовни протести „легитимни“. „Ми у АфД-у смо узорне демократе и сачекаћемо идуће српске парламентарне изборе без мешања у унутрашње прилике“, наводи Кауфман за ДW.

Из владајућих Демохришћана и опозиционе Левице одговори нису стигли до објаве овог чланка.

„Обострани интереси“

Хескенс и Вучић раније нису одговорили на упит Шпигела и БИРН-а. Али, своје мишљење о Хескенсу – па ни то да је овај ту по договору са немачким властима – Вучић никад није крио.

„Поносан на све што је Јерг Хескенс урадио за Србију у довођењу страних инвеститора“, написао је Вучић на Инстаграму у јануару 2025. године пошто је „са представницима немачке владе“, потписао нови уговор о Хескенсовој „подршци“. „Веома сам срећан због тога“, написао је тада Вучић.