Јерг Хескенс саветује Александра Вучића већ 13 година, а плаћа га немачка влада, што отвара низ уставних, законских и политичко-безбедносних питања. БИРН/Шпигл откривају детаље његовог ангажмана од 2020. до данас – тајне састанке и планове о пројекту Јадар пре и после његовог стопирања, као и финансије које је Немачка определила за подршку рударењу у јеку студентских протеста.

„Ја га зовем ‘мој Шваба’, он мене зове ‘мој дивљи Србин’. Тако ми размењујемо комплименте“, изјавио је председник Србије Александар Вучић у фебруару 2023. на отварању фабрике немачке компаније Континентал у Новом Саду, описујући однос са Јергом Хескенсом, његовим саветником за немачке инвестиције.

Хескенс је заиста као Вучићева сенка с обзиром да је један од његових најдуговечнијих сарадника који га непрекидно саветује од септембра 2013. године, пише БИРН.

Немац је саветовао Вучића док је био министар одбране и потпредседник Владе, а потом и у време када је обављао функцију премијера. Након председничких избора 2017. године, заједно са Вучићем прелази у кабинет на Андрићевом венцу, где борави и данас.

Истраживање БИРН-а и немачког магазина Шпигл базирано на документацији коју је БИРН сакупљао више од шест месеци од немачких институција по Закону о доступности информација од јавног значаја – а које се односи на ангажман Хескенса од 2020. до данас – показује да је Србија у ери Александра Вучића постала сервисна економија немачке привреде, као и да су представници немачких власти у Вучићу видели фигуру са којом се директно могу уговарати послови.

“У тој функцији он (Хескенс) у великој мери доприноси директном заступању интереса немачке привреде код Вучића”, наводи се у припремном документу о ангажовању Хескенса из јуна 2020. године, а у који је БИРН/Шпигл имао увид.

Према званичним извештајима о њиховим активностима у које је БИРН имаоувид, може се закључити да су послови који су договарани и координисани задирали далеко у послове Владе Србије, а да су имали мале или никакве везе са кабинетом председника Србије.

Ситуација се додатно усложњава од 25. августа 2020. године када Немачко министарство економије и енергетике (БМWК) са председником Вучићем 25. августа 2020. потписује споразум о успостављању “институционалног партнерства” – са Хескенсом као контакт тачком.

Документација до које су дошли показује да сарадња Вучића и Немачке постаје првенствено фокусирана на пројекат рударења литијума у западној Србији. У време потписивања споразума јавност Србије није била упозната са улогом Немачке у пројекту и њиховим договорима са председником Вучићем.

БИРН/Шпигл откривају да је пројекат Јадар остао приоритет немачког партнерства са Вучићем и током прошлогодишњих великих грађанских протеста на челу са студентима, а након погибије 16 људи након пада надстрешнице у Новом Саду.

Сарадња на развијању пројекта 2025. је додатно конкретизована, јер је Берлин определио 4.9 милиона евра за помоћ при реализацији пројекта Јадар, а договорен је и долазак немачких стручњака који треба да саветују српске институције задужене за одобравање рударских пројеката.

Такође, документација до које смо дошли сугерише да је властима унапред било јасно да је заустављање пројекта пред изборе 2022. године било привремено, с обзиром на то да су само месец дана након априлских избора Вучић и тадашњи немачки канцелар Олаф Шолц разговарали о поновном покретању пројекта “упркос забринутости дела српског становништва“.

БИРН открива и да је потписивање Меморандума о сарадњи на пољу критичних сировина са ЕУ током посете Шолца у јулу 2024. припремано месецима раније у оквиру сарадње Вучића и Немачке, односно пре одлуке Уставног суда којим је правно рехабилитован пројекат Јадар.

Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу, каже за БИРН да партнерством са Вучићем “немачка влада заправо подржава уставну злоупотребу коју Вучић спроводи тиме што контролише све“.

„Мислим да ако иједан документ верно утеловљује стабилитократију – онда је то овај, зар не? У смислу да поручује: знате, није нам важно правно гледано ко је надлежан. Наравно да уставно гледано, председник нема никакве везе са Зеленим договором, са рударством, па чак ни са економском политиком”, каже Бибер који је и популаризовао термин “стабилократија“, а која описује сарадњу западних држава са балканским недемократским режимима због политичко-економских интереса, уз занемаривање владавине права и демократских процедура.

Професор наглашава и да је јасно да је читава прича о стопирању пројекта Јадар 2022. била лажна.

“Занимљиво је то што ова сарадња сугерише да је Немачка била саучесник у томе, да је немачка влада знала да Србија никада није одустала од пројекта и да је била део тога – што је у суштини било прикривање, јер је српска влада тврдила да је пројекат обустављен”, наглашава Бибер за БИРН.