Тржиште некретнина у Србији наставило је снажан раст током првог квартала 2026. године, а међу најзанимљивијим подацима из најновијег извештаја Републичког геодетског завода нашла се и рекордна цена једног гаражног места у Београду.

Наиме, најскупље гаражно место у Србији у прва три месеца 2026. године плаћено је чак 77.000 евра на територији градске општине Стари град. Цена овог паркинг места привукла је пажњу јавности будући да за исти износ у многим градовима Србије може да се купи стан или породична кућа.

Најскупљи стан 2,6 милиона евра

Ипак, рекордне цене нису забележене само кад су у питању гараже. Најскупљи стан у Србији продат је на територији градске општине Савски венац за 2,6 милиона евра. Ова некретнина остварила је и највишу цену квадратног метра стана у земљи, која је износила 12.000 евра по квадратном метру.

Најскупља кућа на истој општини

Такође, најскупља кућа у Србији током првог квартала 2026. године продата је на територији Савског венца за 2,1 милион евра.

Историјски рекорд на тржишту некретнина

Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Републици Србији достигла је приближно две милијарде евра, што представља највишу забележену вредност за први квартал од успостављања Регистра цена непокретности. Од тог износа, 337,9 милиона евра односи се на делимично регулисано тржиште.

У прва три месеца 2026. године закључено је укупно 30.795 купопродајних уговора. Подаци показују раст укупне вредности тржишта од 13,9 одсто и повећање броја трансакција од 6,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Највећи део вредности тржишта и даље носе станови, за чију је куповину издвојено чак 1,2 милијарде евра, што чини 62 одсто укупне вредности свих прометованих непокретности.

Следе куће са 152 милиона евра, односно осам одсто укупне вредности, грађевинско земљиште са 122 милиона евра или шест одсто, пословни простори са 92 милиона евра или пет одсто и пољопривредно земљиште са 49 милиона евра, што чини три одсто укупне вредности тржишта.

14 одсто прометованих некретнина финансирано кредитом

Када је реч о начину плаћања, 14 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од три процентна поена у односу на исти период претходне године.

Највећи део ових средстава усмерен је на куповину станова. У 33 одсто уговора о купопродаји станова евидентирано је кредитно плаћање, што представља значајан раст у односу на 25 одсто из истог периода прошле године, наводи се у саопштењу Републичког геодетског завода.

Посматрано по највећим градовима, број купопродајних уговора наставио је да расте у Београду и Новом Саду. У Београду је забележен раст од 9,5 одсто, а само за куповину станова у главном граду издвојено је укупно 643 милиона евра. У Новом Саду број трансакција повећан је за 6,1 одсто у односу на први квартал 2025. године.

С друге стране, у Нишу је забележено смањење броја трансакција од 4,6 одсто, док је у Крагујевцу пад износио 6,1 одсто.

Извор: Славија.инфо

БОНУС објава