Прочитај ми чланакПродаја руског удела у Нафтној индустрији Србије, чини се није ни близу краја, иако се рок опасно приближио. Јавност нема увид у којој су фази преговори, нити шта су руски Гаспромњефт и мађарска компанија МОЛ до сада договорили. Портал Нова.рс је дошао до сазнања да управо два руска услова коче цео процес продаје. Наводно руска страна тражи да им се новац од продаје упати директно на рачун, што би било притивно санкцијама које су на снази, као и да траже да им се НИС врати када им санкције буду скинуте.
Саговорник Нова.рс истиче да су ово легитимни захтеви руске стране, али да нису изводљиви, те додаје да постоји опасност да се рок продаје поново одложи што продужава неизвесност за саму компању, па и за нашу привреду.
Брокер Ненад Гујаничић истиче да оно што је сигурно тачно и што важи откако траје ова сага, од почетка прошле године, то је да руска страна не жели и има пуно право да не жели да прода тај већински власнички удео у Нафтној индустрији Србије. Додаје да сва та поступања руске стране можемо посматрати као некакву куповину времена да се та трансакција не деси.
„Оно када је заличило мало даће доћи до те трансакције јесте тамо почетак ове године када је наша држава мало запретила у везано за потенцијалну национализацију, и онда је, тамо 19. јануара МОЛ потписао Споразум који је званично објављен и на сајту Будимпештанске берзе и од стране МОЛ-а. И то је један једини напредак у смислу изласка руске стране из власништва који је, да кажем, био видљив. Са друге стране, никад није руска страна званично објавила да је постигла споразум о продаји, ви то не можете наћи на сајту Гаспрома. Биле су некакве изјаве руских званичника, али формално објаве да је постигнут споразум о продаји није било“, рекао је Гујаничић.
Он каже да су ови наводни руски захтеви о којима се прича, легитимни захтеви руске стране, али да помало и нису реални, посебно када се реч о томе да им се НИС врати у власништво када им буду скинуте санкције.
„Оно што ОФАЦ испитује када одобрава потенцијалне трансакције јесте да се управо то не деси. И ако се сећате када је продавана Лукоилова имовина, веома брзо је ОФАЦ искључио потенцијалног купца, једну компанију за коју је се сумњало да је повезана са Кремљом. Тако да у том неком смислу тај други услов, мислим да није реалан да се испуни, наравно, једино под условом да се баш промени геополитичка слика“, рекао је он.
Што се тиче првог наводног захтева, да им се новац уплати директно на рачун, а не на привремени те да буде замрзнут и да не могу да га користе до скидања санкција, Гујаничић подсећа да су санкције уведене под оценом да приходи од НИС-а финансирају рат у Украјини, па би онда, ако та средства оду руској страни, испало и да продаја НИС-а финансира рат у Украјини, тако да ни то не долази у обзир.
„И у том неком смислу су постојала некаква решења, наравно да се тај новац уплати на некакав рачун, али да компаније, да компанија Гаспром, односно руска држава, не може та средства да користи. Па, рецимо, дивиденда коју је НИС уплаћивао прошле године, а она припада наравно и Гаспрому као највећем акционару, је уплаћена тако на неки рачун где Гаспром није та средства користио. Тако да, ето, моје мишљење је да су та два захтева легитимна, да је овај други, онако, из домена научне фантастике, под условом да се не промене и геополитичке прилике, па да Америка и Русија постану савезници. Око овог првог услова, могуће је да ту могу да се направе некакви компромиси, али зузетно је непредвидив читав процес и тешко је с неком већом извесношћу било шта рећи“, истакао је Гујаничић.
На питање где смо ми и целој тој причи и да ли би могли да из читавог проецеса извучемо „дебљи крај“, саговорник Нова.рс наводи да смо ми од почетка тог процеса негде на маргини, не само да немамо никакав утицај, него немамо ни информације куда иде та прича.
„Опште је познато да српска страна није фигурирала као потенцијални купац у тој продаји руских акција. Један од разлога јесте што постоји апсолутно неповерење руске стране према нашој држави, а други разлог је можда што би се на тај начин и открило да руска страна није заинтересована за продају. И ово су сад све некакве игре тих учесника. Где смо ту ми, па ми трпимо све време, а сама компанија губи тржиште. Истина, она је у првом кварталу објавила некакав профит, али то су изузетно тешки услови пословања. С друге стране, постоји та неизвесност која кочи и саму компанију и друге тржишне учеснике“, навео је он.
Гујаничић додаје да када постоји такав проблем у привреди, а знамо да је НИС једна стратешки важна компанија, много је важно да се то реши што је пре могуће.
„Ако се нађе неко решење које ће бити позитивно за нас, неће бити толико ефикасно да је решење нађено раније. Смањило би ту неизвесност и отклонило препреке да привреда може нормално да функционише. Мислим да може лако да се деси да се поново одложи рок за продају и да ми у недоглед имамо ову ситуацију, пуну неизвесности, што је доста лоше и за саму компанију, а и генерално за функционисање привреде“, закључио је Гујаничић.
