Размишљао сам да покренем медиј (прави, а не алтернативни), да нађем инвеститора, али сам онда схватио да би убили и таквог инвеститора, нема толико храбрих, па сам од тога одустао, док студенти не победе

Седео сам једном приликом са ратним ветераном, био је у рату и планирао да крене у још један. У друштву је био и колега новинар и причали смо како да покренемо слободни медиј у Србији. Слуша нас човек који је био у рату и каже нам: „Морам да признам, ви сте баш храбри људи”.

Изненадио ме је том изјавом – уместо ми њему да кажемо да је храбар, он то каже нама!

А онда сам размислио – и кажем да је у праву. У рату имаш оружје и имаш шансе да преживиш, знаш ко је непријатељ и шта планира, па ко кога убије. Као новинара који мисли својом главом и критикује власт или мафију, могу да те убију са леђа, да те згазе аутомобилом као пса на улици. Потпуно си незаштићен, ненаоружан и никад не знаш кад неко може да те негде сачека. Чак ћеш и у ратној зони данас пре да погинеш као новинар, него као војник. Погледајте како се убијају новинари у ратовима који тренутно трају.

Мимо тога, данас је немогуће радити као слободни новинар на слободном медију, ако се бавиш информативним програмом, политичким темама и истраживањем криминала и корупције. Такви (мејнстрим) медији не постоје нигде у свету. Слободни новинари су први на удару сваке врсте тоталитаризма, кад угуше слободно новинарство прелазе на остале делатности. Јасно вам је да сте ви ускоро на реду кад видите какво је стање у медијима.

Ако мислите својом главом и критикујете власт можете да се радите у другим делатностима. Можда ћете у некој фирми због тога добити отказ, али ћете наћи посао у некој другој фирми у истој или некој другој делатности. Не можете ни да одете из Србије да негде у свету радите као слободни новинар (можда само у културном програму), али у другим делатностима то можете, и можете и даље да говорите шта мислите. Осим у неким државама, као што су Кина и Велика Британија, где као обични грађанин можеш да завршиш у затвору због свог мишљења и критике власти коју си изнео на друштвеним медијима.

То не значи да не постоје слободни новинари. Већина ради неки други посао, да би преживели, али и даље преко разних канала информишу јавност и указују на проблеме. Неки су успели да направе своје портале и канале на друштвеним медијима и неким платформама и да се тиме професионално баве и живе од свог рада као новинари. Таквих је данас највише на Иксу. Јутјуб спроводи цензуру и преко ноћи могу да вам униште све што сте годинама стварали. На Иксу тренутно нема цензуре и тамо слободни новинари имају претплатнике и велики број посета и приходе од реклама и могу да живе од свог рада. Живе од људи који их прате, Али, то важи само за новинаре великих и богатих држава. На српском говорном подручју, на Иксу претплату плаћа само пар хиљада људи, овде људи немају новца, ни навику и поверење да нешто тако плаћају картицама преко интернета. Исто важи за Телеграм, тешко је преко Телеграма зарадити новац у Србији.

Мислим да сад сви већ знају за сајт и Јутјуб канал Србин.инфо, који живи од донација. Мање је познат сајт Стање ствари. На ова два алтернативна медија објавио сам највише текстова. То сам радио бесплатно. Помињем ове медије зато што знам како оснивачи живе. Ови медији постоје због жртвовања оних који су их основали и са њима сарађују. Од донација које некад легну, не може се прехранити породица. А у сваком тренутку власт или Јутјуб може да их обори и угаси. То се обавезно догоди кад се достигне толика посећеност или популарност, да могу угрозити власт. Србин.инфо и Стање ствари не добијају новац од фондова из иностранства, корпорација и јавних предузећа, као неки медији који се представљају као независни. Једино донације обичних људи који их прате. И међу њима се нађе неко ко мисли да, ако је дао новац, може уређивати тај медиј. Неки од њих су тражили и да се моји текстови више не објављују.

Слободни медији морају да преносе истину и чињенице и да не буду пристрасни. Ако неко каже да је независан, а плаћа га ЕУ да напада Русију, онда није независан. И обратно. Узмимо пример и Израела и Палестине, слободни новинари и независни медији су они који критикују и своје који чине зло. Углавном свако указује само на злочине оних других.

На Србин.инфу и Стању ствари можете да нађете критику и ЕУ и Русије, као опозициони медији критикују власт у Србији, чак има и критике СПЦ (иако су сви верници). Али се зато компаније које зависе од власти или желе да сакрију нешто од јавности неће рекламирати на таквим медијима, а оне које би хтеле не смеју, одмах ће се наћи на удару режима или неке друге силе.

Размишљао сам да покренем медиј (прави, а не алтернативни; да испунимо све законске услове да можемо да емитујемо програм као кабловска телевизија, итд.), да нађем инвеститора који је толико храбар да ризикује да изгуби новац ако нас новинаре који водимо тај медиј ухапсе или убију, ето – ми ризикујемо да изгубимо животе, а инвеститор само да изгуби новац – али сам онда схватио да би овај режим, односно, мафија, убила и таквог инвеститора, нема толико храбрих, па сам од тога одустао, док студенти не победе.

Зато у Србији пролазе заглупљивање народа, криминал и корупција и грађани Србије служе за разне експерименте. Слободно новинарство је прва линија одбране људских права и слобода. Зато је најважније створити демократске медије који поштују етичке кодексе професије. Ако тога нема, држава постаје полицијски држава, затвор или логор (дигитални паноптикон). После тога, хапсе и обичне грађане због критике коју износе на друштвеним медијима, више не могу да нађу посао у својој струци, итд. Због страха људи прелазе на аутоцензуру и праве труле компромисе. И на крају изгубе сва права и слободе.

Слободни медији служе грађанима да укажу на кршење својих права и слобода, на криминал и корупцију, потрошачима на преваре компанија, компанијама на проблеме у привреди… Слободни медији служе обичним грађанима, поштеним радницима и поштеним предузетницима. Бранећи и подржавајући слободне медије, браните лична права и слободе, могућност да укажете јавности на неправду или крађу која се догодила вама или неком другом… Под притиском јавности, све државне институције, јавна предузећа и приватне корпорације боље раде.

Сви медији данас служе некоме: властима држава, крупном капиталу, разним интернационалама, тајним друштвима… и зато нема слободних медија. То би требало да буду јавни сервиси који се финансирају претплатом грађана, као што су РТС или ББЦ, али њима управљају гебелси.

Надам се да ће се отворити простор за стварање слободних медија после победе студената.

То ће вам бити први и најбољи знак да смо на добром путу, да ће се променити систем и Србија ослободити. И надам се да ће се више ценити и подржавати слободни новинари. И да ће таквих више бити.

Извор: Србин.инфо