YouTube poglavlja:

00:00:00 Uvod: Dejan Lučić za SMS Live TV
00:00:22 Dijaspora i interesovanje za izbore
00:00:59 Povratak u Srbiju, jezik, slava i pripadnost
00:02:08 Poziv protiv Vučića i rezerve prema studentskoj listi
00:02:54 Srebrenica, Mladić i Lučićeve tvrdnje o ratu
00:03:31 Optužbe o stranim službama i litijum
00:04:02 Podrška Jovanoviću: „Političar kad zine, on laže“
00:04:50 Šta dijaspora donosi: institucije i pravosuđe
00:06:13 Trista dokazanih ljudi i odnos prema korupciji
00:07:22 Predlog senata uglednih Srba
00:09:06 Ko može da ujedini Srbiju i kako predstaviti stručnjake
00:10:27 Poziv ljudima iz rasejanja i vlada u senci

„Političar kad zine, on laže“, poručio je Dejan Lučić, urednik i osnivač Jutjub kanala „Dejan Lučić Ekskluzivno“, u razgovoru sa Dejanom Petrom Zlatanovićem za „SMS Live TV — Slobodni mediji iz Srbije“. Govoreći o parlamentarnim izborima 25. oktobra, Lučić je pozvao građane u rasejanju da izađu na glasanje protiv Aleksandra Vučića, a kao politički oslonac izdvojio Miloša Jovanovića i listu „Autentična desnica“.

Zatražio je da se ljudi koji su se dokazali u inostranstvu javno predstave, izlože planove i stave svoje znanje na raspolaganje Srbiji. Kao dugoročnu institucionalnu promenu predložio je gornji dom parlamenta — senat uglednih Srba iz zemlje i rasejanja, sa doživotnim članstvom i ulogom korektiva političarima.

Dijaspora želi povratak, ali i Srbiju u kojoj može da živi

Povod za razgovor bilo je pitanje Zlatanovića o velikom interesovanju dijaspore za izbore. Voditelj je naveo da se za glasanje u inostranstvu prijavilo više od 110.000 ljudi i upitao može li njihovo učešće da bude presudno za političke promene. Lučić je odgovorio da Srbi u rasejanju često snažnije osećaju privrženost Srbiji od onih koji u njoj svakodnevno žive, jer udaljenost pojačava osećaj pripadnosti.

Kao primer naveo je čoveka koji u inostranstvu na Jutjubu ugleda Terazije i zaplače. Smatra da mnogi žele da se vrate, a posebno je govorio o starijim Srbima u Americi koji sa unucima razgovaraju na engleskom i gledaju kako se porodična veza sa srpskim jezikom i krsnom slavom gubi. Po njegovoj oceni, poslovni uspeh i novac ne mogu da nadoknade takvo udaljavanje narednih generacija od porekla.

U tom kontekstu izneo je i svoja predviđanja o propasti dolara, mogućem gubitku ušteđevine i padu vrednosti nekretnina usled građanskog rata u SAD. Za te prognoze u razgovoru nije ponudio dokaze ili obrazloženje. Povratak u Srbiju zatim je povezao sa potrebom smene vlasti, optužujući Vučića da nanosi štetu zemlji i koristeći izrazito oštre religijske kvalifikacije, uključujući naziv „dete antihrista“.

„Ti želiš da on ode, a da bi on otišao, od vas sto hiljada što ste se prijavili, morate da odete da glasate protiv njega“, poručio je Lučić rasejanju.

Podrška Jovanoviću, uz sumnju u studentsku listu

Lučić smatra da se biračima često nude „lažne alternative“. Za studentsku listu upotrebio je izraz „mačka u džaku“, objašnjavajući da među studentima ima nacionalno opredeljenih ljudi, ali da ne veruje svima koji nastupaju u njihovo ime. Tvrdi da su nacionalno orijentisani studenti potisnuti i da među istaknutim predstavnicima preovlađuju ljudi koje naziva „takozvanim liberalima“.

Izneo je i optužbu da su pojedini predstavnici tog kruga „agenti od uticaja“ nemačke obaveštajne službe i da zastupaju antisrpske stavove. Pominje i Vojvodinu, ali je rečenica u dostavljenom transkriptu prekinuta, pa se konkretan stav koji im pripisuje ne može pouzdano rekonstruisati. Imena ljudi na koje se odnose ove optužbe i dokaze o obaveštajnim vezama nije naveo.

„Za mene jedina tačka na koju možemo da se oslonimo je Miloš Jovanović“, rekao je Lučić, izdvajajući „Autentičnu desnicu“, koju je nazvao i „žestokom desnicom“. Obrazložio je to svojom ocenom da se na toj listi nalaze odlučni, nacionalno opredeljeni Srbi i poručio da se birači koji ih podrže neće pokajati.

Nasuprot tome, za glasanje za studente kaže da može da se pokaže kao ispravan izbor, ali i kao greška. Strahuje da bi deo tog političkog kruga, ako stekne dovoljno snage u parlamentu, mogao sa opozicijom koju povezuje sa Draganom Đilasom da nadglasa nacionalno orijentisane snage. Odbacuje i primedbe da njegove ocene ne treba uzimati ozbiljno zato što ga nazivaju teoretičarem zavere.

„Političari možda znaju istinu, ali nikad ne govore istinu. Političar kad zine, on laže“, naveo je.

Optužbe o stranim službama i protivljenje iskopavanju litijuma

Lučić je Ivicu Dačića nazvao engleskim agentom, a za Aleksandra Vučića tvrdio da je ranije bio vezan za britanski, a sada za nemački uticaj. Smatra da britanske, američke, nemačke i francuske strukture sarađuju i da Vučić sprovodi nemačke interese. Ove optužbe izneo je kao svoje tvrdnje, bez predočene dokumentacije.

Kao primer takve politike izdvojio je litijum. Tvrdi da Nemačka želi iskopavanje u Srbiji, dok sopstveno stanovništvo štiti od rizika koje bi rudarenje donelo. Izneo je i tvrdnju da Nemačka ima više litijuma od Srbije, ali da neće da ga iskopava kod sebe. Nije naveo podatke o rezervama ili projektima na kojima zasniva to poređenje.

Posebno je ogorčen mogućnošću da se rudarenje odvija na prostoru obeleženom grobovima srpskih vojnika poginulih u borbama sa Nemcima i Austrijancima. Njegova poruka je da se prirodni resursi i zdravlje građana ne smeju podređivati interesima stranih država i kompanija.

Srebrenica, Ratko Mladić i srpske žrtve

U delu izjave o ratu u Bosni i Hercegovini Lučić je osporio odgovornost Ratka Mladića i pravnu kvalifikaciju zločina u Srebrenici. Tvrdio je da je Mladić bio u Beogradu i da nije znao šta se dešava. Ubijanje zarobljenika opisao je kao veliki zločin i kršenje Ženevske konvencije, ali je negirao da je reč o genocidu, iznoseći sopstvenu definiciju tog pojma i broj od hiljadu do dve hiljade ubijenih.

Lučić je zatim govorio o srpskim žrtvama u Kravici i okolini, navodeći broj od četiri do pet hiljada i opisujući zlostavljanja i ubistva. Za navedeni broj i opise u razgovoru nije naveo izvore. Zločin nad zarobljenicima povezao je sa osvetom za prethodne zločine nad Srbima, što predstavlja njegovo tumačenje motiva, a ne opravdanje ili ukidanje odgovornosti za ubistva zarobljenika. Izneo je i tvrdnju da Naser Orić nije odgovarao zbog veza sa obaveštajnim strukturama.

Šta dijaspora može da donese: podelu vlasti i nezavisno pravosuđe

Na pitanje šta ljudi iz inostranstva mogu da donesu srpskom političkom životu, Lučić je izdvojio iskustvo uređenih institucija i razdvojenih grana vlasti. Kao primer naveo je Ameriku kakvu pamti: zemlju u kojoj su sudska, zakonodavna i izvršna vlast odvojene. Srbija, po njegovom mišljenju, ne traži ništa neobično ako zahteva isto — pravdu i institucije koje ne zavise od političke volje.

Istovremeno je optužio strane strukture za uticaj na izbor sudija. Tvrdio je da su posle 5. oktobra Soroš i američki izvori dali oko 15 do 20 miliona dolara udruženju sudija i tužilaca, pri čemu je i sam bio neodređen o nazivu primaoca. Taj novac predstavio je kao sredstvo korumpiranja pravosuđa, a promene u izboru sudija kao posledicu zapadnih zahteva.

Za razliku od stvarnosti, gde stvrno sudije biraju i stranci, Ustav Srbije nadležnost za izbor sudija daje Visokom savetu sudstva. Savet čine šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.

„Kad oduzmeš sudstvo od nekog naroda, ti si mu oduzeo pravdu“, rekao je Lučić, upozoravajući na sistem u kojem, kako kaže narodna izreka, „kadija te tuži, kadija ti sudi“. Nepravednu Vučićevu vlast ponovo je opisao religijskim rečnikom i poručio da promena treba da se ostvaruje delovanjem svakog čoveka, uključujući ljude u dijaspori.

Trista dokazanih ljudi i oštra poruka o korupciji

Pozivajući se na oca Agatona, Lučić je predložio okupljanje „300 pametnih i uticajnih Srba“ koji su pošteni, dokazani i sposobni da preuzmu odgovornost. Važan uslov za njega je da ti ljudi imaju sopstvenu materijalnu sigurnost, kako u politiku ne bi ulazili radi stana, automobila i ličnog bogaćenja. U prilog tom stavu naveo je i svoje tumačenje starog Rima, tvrdeći da su politikom mogli da se bave samo bogati.

Zlatanović je primetio da i bogati ulaze u politiku da bi zaštitili imovinu. Lučić je odgovorio da govori isključivo o časnim ljudima koji su novac časno zaradili. Nasuprot njima, domaće milijardere paušalno je optužio da su se obogatili potkradanjem države, a ne pronalascima, stvaranjem i radom.

Za one koji su pljačkali državu predložio je zabranu budućeg poslovanja sa njom, koju bi proširio na njihove porodice tokom sedam generacija. Korupciju je izjednačio sa izdajom države: „Pljačka države kroz korupciju je izdaja države.“

Tema	Lučićev stav	Predlog ili poruka
Izbori 25. oktobra	Poziva dijasporu da glasa protiv Vučića	Podržava Jovanovića i „Autentičnu desnicu“
Studentska lista	Izražava nepoverenje prema delu predstavnika	Traži da birači provere kome daju podršku
Pravosuđe	Zahteva pravdu i odvojene grane vlasti	Kritikuje ono što smatra stranim i političkim uticajem
Stručnjaci iz rasejanja	Srbiji nedostaju dokazani kadrovi	Javno predstavljanje planova i okupljanje vlade u senci
Senat	Ugledni Srbi iz zemlje i rasejanja treba da budu korektiv vlasti	Gornji dom od oko 30 do 50 ljudi, po pozivu, sa doživotnim članstvom
Korupcija	Pljačku države naziva izdajom	Predlaže zabranu poslovanja sa državom i za potomke počinilaca

Senat uglednih Srba kao korektiv političarima

Na pitanje o posebnoj izbornoj jedinici ili zagarantovanim poslaničkim mestima za dijasporu, Lučić je ponudio drugačije rešenje. Predlaže da sadašnji parlament ostane, a da se formira senat kao gornji dom, u koji bi po pozivu ulazili najugledniji Srbi iz Srbije i rasejanja. Kao moguću veličinu takvog tela pominje 30 ili 50 članova.

Smatra da sama činjenica da neko dolazi iz inostranstva nije dovoljna preporuka. U senatu bi, prema njegovom predlogu, sedeli ljudi sa dokazanim ugledom koji ne bi lako podlegali korupciji. Zadatak tog doma bio bi da zaustavlja štetne zakone i bude korektiv političarima, koje opisuje kao prolaznu kategoriju. Kao primer štetnog zakona navodi propis kojim bi se, njegovim rečima, ukinule odrednice „tata i mama“.

Predložio je doživotno članstvo i odbacio ideju da godine same po sebi umanjuju vrednost nečijeg iskustva. Navodeći da ima 76 godina, upitao je zašto bi neko od 40 automatski bio mudriji. Po njegovom mišljenju, ugledan čovek u svakom koraku vodi računa šta govori, kako se ponaša i kakav primer pruža javnosti. Način pozivanja članova, konkretna ovlašćenja i postupak uspostavljanja senata nije razradio.

Poziv rasejanju: predstavite znanje, plan i ljude za vladu u senci

Zlatanović je otvorio i pitanje može li neko iz rasejanja da ujedini podeljenu Srbiju, pominjući Novaka Đokovića kao jedno od imena o kojima se govori. Lučić nije predložio konkretnog kandidata za predsednika ili premijera, već je pozvao sposobne ljude da se jave redakciji, predstave biografiju, objasne šta su radili i šta bi uradili u Srbiji.

Predložio je internet intervjue u kojima bi svaki zainteresovani stručnjak ukratko izložio plan. Smatra da bi Miloš Jovanović, ako osvoji dovoljno glasova i bude u prilici da utiče na vlast, trebalo da primi takve ljude i razmotri njihovo angažovanje. Kao primer naveo je ministarstvo energetike, za koje traži ljude sa stvarnim znanjem o elektroenergetskom sistemu.

U tom delu razgovora oštro je kritikovao ministarku energetike, koju nije imenovao, dovodeći u pitanje njenu stručnost i koristeći omalovažavajuće primedbe o profesiji i privatnom životu.

Na kraju su Lučić i Zlatanović uputili poziv stručnjacima da se jave. Lučić predlaže da njihovo okupljanje najpre dobije oblik vlade u senci, koja bi pripremila ljude i planove za preuzimanje odgovornosti. Smatra da je veliki deo sposobnih kadrova otišao iz Srbije i da njihovo znanje treba vratiti u javni život.

„Ne treba mnogo pričati, nego posle svakog razgovora treba da bude zaključak i šta treba da radimo“, poručio je Lučić, završavajući izjavu rečima: „Srbija je velika dok su joj deca verna.“

Izvor: Srbin.info / SMS Live TV
Autor: dejan Petar Zlatanović