Pročitaj mi članakSrbija ne nestaje bombom, već tišinom. Ne nestaje porazom, već potpisom. Ne briše se gumicom s mapem briše se migracijama, sterilitetom i bezvoljnošću elite. Danas više ne govorimo o tome ko će da vlada, već da li će Srba uopšte biti da njima neko vlada!
Браћо и сестре,
Стојимо данас пред питањем које је веће од свих дневних политика, од свих лажи, манипулација и обећања. Стојимо пред питањем постојања, нашег опстанка, нашег идентиета, нашег језика, вере и тла. Више не питамо када ће доћи бољи дани, већ хоће ли уопште бити срба да дочекају те дане.
Једном смо ишли ка северу у великој сеоби. Данас идемо ка западу, у тишој, али подмуклијој сеоби, званој економски егзодус.
Некад су наши преци бежали пред јатаганом. Данас беже пред плаћеним лажима и политичком трговином. Некада је отимао османлија, данас поклања Вучић.
Пред нашим очима се води планирани тихи нестанак Србије у режији глобалиста. Србија као потписница Маракешког споразума пристала је на „безбедну, уредну и редовну миграцију“. Убрзо након тога у оквиру Агенде 2030. под тачком 10.7 Србија је преузела обавезу да: „Олакша и планира миграцију кроз управљање миграционе политике“. У пракси то значи, увоз становништва као замена за домаће, а не улагање у подстицај рађања и повратак исељених Срба.
Под изговором недостатка радне снаге издајничка власт најавила је долазак 100000 радника из Гане. Међутим, то није све. Марко Ђурић у разговору са председником Гане, разговарао је и о рударској сарадњи што нас доводи до закључка да мигранти из Гане долазе и као радна снага за Рио Тинто, против воље народа.
Са друге стране према информацијама које су доступне Гана нам шаље у истом пакету значајан проценат заражених ХИВ-ом и хепатитисом Б и Ц. Али свима је јасно да на челу министарства стоји човек фармакомафије Златибор Лончар који је показао своје право лице не само када је зарадио популарни надимак већ и када је учествовао у глобалном пројекту званом Ковид. Министар уместо да информише јавност о потенцијалним здравственим ризицима масовне миграције, ћути и саучествује у опасној политици. Уместо да захтева стопиранје злочиначког плана, по навици као док је био гласноговорник Земунског клана, СЗО и даље остаје оно што најбоље зна, гласноговорник издајничког режима.
Поставимо онда логично пиитање: Ко је овде луд, а ко плански уништава народ?
Мобилност радне снаге у преводу значи отварање врата масовној миграцији без стварног увида у дугорочне последице. И док Запад користи Балкан као тампон зону и логистички центар за јефтину радну снагу, Србија уместо да штити национални идентитет – улази у ту игру као послушни играч глобалних трендова. Увоз радне снаге није случајан он долази уз притисак ЕУ у циљу јасног плана депопулације становништва. Сличан метод видели смо за време другог светског рата приликом истребљења српског народа у Хрватској, једну трећину раселити, другу асимиловати а трећу побити.
Зато браћо и сестре ово више није политичка борба, већ борба за опстанак нације.
Србија се гаси, не због природе, већ због колонијалног статуса. Србија се не може обнављати мигрантима нити бити колонија за литијум и социјални инжењеринг. Ако сада не кажемо НЕ, сутра нас неће бити. Зато устани. Не због мржње према другима, него из Љубави према себи!
Видимо се ускоро на улици!
Ивица Божић, Антиглобалисти
