Dok obrazovanje godinama posrće pod teretom političkih uticaja, Srbija je ovog jula doživela jedan od najbrutalnijih udaraca na princip pravde i jednakih šansi. Mladić koji je na prijemnom ispitu za Ekonomski fakultet u Beogradu osvojio maksimalnih 100 poena, ostao je ispod crte. Ne zbog slabijih rezultata – već zato što je već jednom upisao fakultet. I nije jedini.

Правило које кажњава најбоље

У питању је имплементација спорног Стручног упутства о рангирању кандидата, које је у последњем тренутку наметнуо министар просвете Дејан Вук Станковић. По њему, предност приликом уписа имају искључиво они који први пут уписују прву годину факултета, без обзира на број бодова.

Иако ово „правило“ нема јасно правно утемељење у постојећем Закону о високом образовању, а многи га тумаче као дискриминаторно, оно је примењено на десетине факултета у Србији. Последице су драматичне – кандидати са 90+, па чак и 100 поена, изгубили су места, а испред њих се на ранг листама нашло и оних са дупло мање бодова, само зато што су први пут у конкуренцији.

Личне драме уместо признања

Један од оштећених је и младић који је прошле године уписао медицину, али је након искуства на студијама схватио да га више интересује економија. Вратио се, припремао месецима, остварио савршен резултат – али није упао. Ни на буџет. Ни на самофинансирање.

„На ранг листи био је 1500-ти. А имао је 100 поена. Замислите апсурд“, каже његова мајка, која је прва иступила у јавност. „Па чак ни на краћи, трогодишњи смер није успео да се упише. То није грешка у систему – то је директна дискриминација.“

Сличну судбину доживео је и Лука из Зајечара, који је уписао ФОН прошле године, али се убрзо предомислио. На ФТН-у у Новом Саду освојио је 89 бодова. Ни то није било довољно. Испред њега – кандидати са 30 и нешто поена.

Шта каже закон, а шта министар?

Стручна јавност, професори и декани сагласни су – овакво упутство није било транспарентно, није правовремено достављено, и нема јасно законско упориште. Чак је и Проширени ректорски колегијум упутио захтев Министарству да повуче спорни документ. Одговор министра стигао је 29. јула, али није донео олакшање – напротив, у њему се мешају технички језик и правно изврдавање.

Министарство, наиме, каже да „Стручно упутство не уређује питање другачије од закона“ и да „факултети треба да примењују закон онако како је написан“. А ако се покаже да постоје проблеми у примени – закон ће се, евентуално, мењати. До тада? Деца нека чекају.

Морална катастрофа

У ери у којој Србија већ доживљава масовни одлив мозгова, овакав сигнал државе према сопственим најбољим ученицима – да су њихови резултати небитни, да је њихова преданост казнена околност – представља моралну катастрофу.

Ретко ко се пита зашто су деца принуђена да мењају факултете. Зашто морају да се предомисле. Шта им образовни систем нуди, осим бирократског гушења и кажњавања иницијативе?

Ко уопште има право да каже: „Имаш 100 поена – али си већ једном покушао, па сад чекај.“

Порука будућим бруцошима: не вреди бити најбољи

Ова прича није само о једном младићу. Ни о једном министру. Ово је прича о држави која је на леђа генерације 2006. годишта ставила поруку: „Није важно шта знаш, већ када си ушао у ред.“

Никаква реформа не може оправдати систем који најбоље шаље кући, а просечне у клупе. Ако се овакве одлуке не преиспитају, остаће горак укус да у Србији чак ни 100 од 100 – није довољно.

Oznake: budžet, Ministar prosvete, prijemni ispit, rangiranje, uredba vlade, fakulteti