Pročitaj mi članakDa li se odukom da Orden svetog Georgija Pobedonosca Prvog reda u “znak jedinstva srpskog naroda” dodeli predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću episkop budimljansko-nikšićki Metodije (Ostojić), duhovo čedo pokojnog mitrpolita Amfilohija (Radovića), definitivno “preumio” i priklonio trenutno vladajućoj struji u SPC, oličenoj u vladiki bačkom Irineju (Buloviću) i patrijarhu Porfiriju (Periću)?
Многима су од раније били “сумњиви” његови, наводно, пречести телефонски разговори са црквеном “централом” у Новом Саду и кадровима блиским државним службама па их није чудило кад је у фебруару одбио да са осталом шесторицом владика, за које се зна да не негују култ Андрићевог венца, потпише јавно реаговање на спорни текст епископа крушевачког Давида (Перовића) са званичног сајта СПЦ, чији је аутор потом негирао да је студенте у бунту вређао и називао “српским усташама”.
Од последњег мајског Сабора владика Методије је митрполит, иако не испуњава ни услове новокомпонованог канонски неутемељеног титулара уведеног 2024. у СПЦ. Чак и у верски и национално располућеној Црној Гори сви тврде да је то награда за “издају”, иако у Српској патријаршији кажу да је младом владики из Берана митрполитско звање “дао” сам Свети Сава, као оснивач Епархије будимљанско-никшићке. У црквеним круговима нико нема дилему да је то једна од дисциплинских мера против митрополита црногорско-приморског Јоаникија (Мићовића), између осталог и зато што је није попустио притиску Патријаршије да повуче потпис са писма против црквеног вређања студената у бунту.
Владика Методије, у свету Љубиша Остајић, идућег 1. априла пуни 40 година. Рођени је Сарајлија са црногорским коренима, који је у Подгорицу стигао током рата у БиХ. Не рачунајући започето музичко образовање власник је две дипломе – Економског факултета у Подгорици и Богословског факултета у Фочи. Богословско усавршавање наставио је у Београду и Солуну.
У Цетињски манастир дошао је 2002. као искушеник, а 2004. замонашен је са духовним именом које је добио по светом Методију Словенском. Био је велика нада митрополита Амфилохија која га је брижно спремао за дужност епископа на коју је изабран 2018. као викарни владика диоклијски.
Љубитељ добрих мотора и падобранства, у литијама исте године, према наводима медија, био је жртва полицијске тортуре на Ђурђевића Тари. Будимљанско-никшићку катедру преузео је 2021. од митрополита Јоаникија.
Прошле недеље суочио се са кривичном пријавом локалне НВО због своје јавне верзије догађаја у Другом светском рату, што је оценио као “део шире кампање против СПЦ у Црној Гори”. За орден Вучићу јуче му је из Народног покрета Срба са КиМ стигла порука: “недостојно”!
