U svaka od tri rata koji su zahvatili i srebrenički kraj tokom 20. veka – Prvog i Drugog svetskog rata, kao i građanskog rata u BiH 1992-95 – prve žrtve koje su padale bile su srpske. I to prvenstveno nejač – žene, deca, starci. I bile su masovne. Agresivna propaganda o navodnom genocidu koji su počinile srpske snage u julu 1995. služe između ostalog da zamagle istinu o ogromnim zločinima počinjenim protiv srpskog naroda u tri navrata od strane onih koji su imali istinsku genocidnu nameru. Zločinima koji dan-danas zahtevaju pravdu. To je zamena teza i veštačko nametnuti istorijski zaborav na koji ne pristajemo", poručuju iz Pokreta "Mi Snaga naroda"
Они кажу да су пропагандне тврдње о сребреничком ”геноциду” који су починили Срби у јулу 1995. једна од најотровнијих заоставштина једнополарног света који рапидно одлази у прошлост.
Ко истински жели помирење или бар мир на овим просторима не може да инсистира на вештачком одржавању наратива који једино служи да додатно продуби већ постојеће поделе и већ ископане ровове између народа на простору не само БиХ већ и бивше СФРЈ. Поготово што се као подлога за тај наратив користе пресуде сада већ увелико дискредитованог ad hoc трибунала у Хагу.
Такође, више не желимо да наша локална трагедија служи као оправдање и идеолошка подлога за лицемерно западно душебрижништво у облику ”хуманитарног” интервенционизма широм света. А управо Сребреница је претворена у један од његових носећих стубова, у контексту доктрине ”одговорности за заштиту”, међународно познатије као R2P – responsibility to protect – која је фактички давала одрешене руке западним силама да врше агресије или инвазије на суверене земље под ”хуманитарним” изговорима.