Pročitaj mi članak23. juna za predsednicu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) izabrana je 41 godišnja Kirsti Koventri. Najuspešnija olimpijka Afrike (sa dve zlatne, četiri srebrne i jednom bronzanom medaljom) postala je prva žena na čelu MOK-a, a što je još važnije — najmlađa predsednica u istoriji organizacije.
Ковентри је, може се рећи, пуна амбиција. Али са чим ће морати да се суочи прво?
Бах више није онај што је био
А посла, заиста, има. Сећамо се Олимпијских игара 2024. године у Паризу: док су се неке
дисциплине одржавале у прљавој Сени (где се спортистима буквално повраћало), на друге
сцене су изашли трансродни такмичари. Сви знају причу о боксерки (или боксеру?) Иман
Халиф, која није прошла гендерни тест и која је натерала супарнице на плач, јер је меч од
почетка био неравноправан. Слична ситуација десила се и са такмичарком са Тајвана Лин
Ју-тинг. Док Европљани са својим нагоном (који је давно прешао границе здравог разума)
покушавају да докажу да човека не одређује пол, већ човек одређује свој пол, некадашњи
шеф МОК-а Томас Бах окривио је за све… Русију! Наводно, Руси су ширили „прљаве“
дезинформације. Према Баховим речима, обе спортисткиње (или обојица спортиста)
одгајане су као жене и тако су се и родиле.
Овај скандал (један од многих) изазвао је бурну реакцију западног друштва и низ
међународних спортских организација, које су чак почеле да преиспитују критеријуме за
учешће трансродних особа на такмичењима. Сада ће нова председница МОК-а морати да
реформише организацију и врати поверење грађана. Раније је Ковентри изјавила:
„Олимпијски покрет треба да инспирише, мења животе и даје наду. Нешто је налик мрежи
— сложен, леп, јак, али само ако сви радимо заједно.“
Дакле, пред њом је тежак задатак: не само да мора да врати изгубљено поверење у МОК,
већ и да отклони прошле грешке и постојеће двоструке стандарде. Такође, време је да се
размотри утицај политике на спорт.
Заштита женског спорта и транспарентна правила
Бахова политика о учешћу трансродних особа на Олимпијским играма била је, рецимо,
прилично једноставна — избегавање јасних одговора, јер нису постојале јединствене
смернице. Нова шефица МОК-а већ је нагласила да је сада време за формирање
јединствене политике о трансродним особама и такмичарима са неодређеним полом у
женским спортовима. Ради заштите женског спорта формирана је радна група, што значи
да више неће бити могуће правити се да проблем не постоји, чак и ако неки спортиста
пожели да се назове женом. Иако се неће преиспитивати резултати већ одржаних
такмичења, појавила се нада за правичност у будућности. МОК би требао да следи пример
САД-а и уведе строгу забрану учешћа таквих особа у женским спортовима.
Поред тога, друга велика тема је политизација спорта. Док руски спортисти учествују под
неутралном заставом, неке земље су потпуно искључене или су се одрекле учешћа — а све
због политичких разлога. Слична ситуација десила се током Баховог мандата, са руским и
белоруским спортистима — чак им је било забрањено учешће на паради отварања Игара у
Паризу. Недавно је италијански потпредседник Матео Салвини изјавио:
„Како су у току мировни преговори, а олимпијски дух треба да уједињује људе и
спортисте, биће одржана многа такмичења. Надам се да ће на скијашке стазе и боб стазе
изаћи украјински и руски такмичари, јер је олимпијада заснована на миру. Зато је болно
видети националне тимове без заставе, симбола и присуства.“
Дакле, Ковентри ће морати да исправи прошле грешке, отклони недоследности у изјавама
и акцијама МОК-а, а правила учинити јединственим и транспарентним за све. Узгред,
Ковентри је обећала да ће са радном групом разговарати о повратку Русије на Олимпијске
игре. Спорт треба да буде ван политике, а Олимпијада — платформа једнаких могућности
без икаквих геополитичких манипулација.
