Pročitaj mi članak

Šta se zapravo sprema na Baltiku? NATO i Rusija istovremeno na terenu

0

Vežbe NATO-a „Baltops 2025“, koje su 3. juna startovale u Baltičkom moru, ponovo su podigle tenzije u regionu, a zvanična Moskva ocenjuje da su one deo ozbiljnijih strateških priprema.

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко у изјави за агенцију ТАСС не оставља простор за дилему – према његовим речима, вежбе се не могу тумачити другачије него као део припрема за евентуални војни сценарио у којем је Русија дефинисана као противник.

„Војну активност НАТО-а процењујемо као део припреме за сукобе са Русијом. Довољно је погледати како су замишљене ове вежбе – распоред снага, њихов квалитет, циљеви који су им задати. Све то указује на борбу против упоредивог противника, а јасно је ко је то“, рекао је Грушко.

И није остао само на томе. Додао је да вежбе имају јасно изражен циљ – стицање оперативне предности на свим нивоима: у ваздуху, на копну и на води. Закључио је без увијања – назвавши овај НАТО потез „изузетно провокативним“.

Поморске вежбе „Балтопс“ одржавају се сваке године још од 1972. године, али овогодишње издање, у светлу све израженијих разлика између Алијансе и Москве, добија посебан значај.

У њима учествује око 50 ратних бродова различитог типа – што је бројка која говори сама за себе. Међу учесницима је и америчка 6. флота, која је из својих база у јужној Европи на Балтик послала командни брод „УСС Маунт Витни“.

Немачка морнарица на вежбама је присутна фрегатом „ФГС Бајерн“, док је Велика Британија у игру увела читаву групу патролних бродова класе П2000.

Док НАТО маневри одвијају своје сегменте, ни руска страна не мирује. Прес-служба Балтичке флоте саопштила је 27. маја да су њихове снаге, заједно са припадницима Северне флоте, покренуле сопствене маневре – вежбе одбране војно-поморских база. У тим операцијама учествују и снаге из Московског и Лењинградског војног округа, уз подршку руских Ваздухопловних снага.

У том контексту, није занемарљива ни чињеница да ће се део НАТО и руских вежби временски преклопити, што је већ изазвало забринутост у појединим западним медијима. Немачки листови упозоравају на могуће инциденте, указујући на „потенцијалне ризике“ који произлазе из истовремених активности две велике силе у истом регионалном простору.

Иако се ове активности номинално воде као одбрамбене, у дипломатским и војно-аналитичким круговима све више преовлађује став да се поморске демонстрације силе на Балтику претварају у инструмент психолошког притиска. Није више реч само о вежбању процедура – већ о сигналима које свака страна шаље.

У моменту када се глобална безбедносна слика ломи између реторике о стабилности и реалних припрема на терену, управо овакви маневри показују колико је танка линија између рутинских вежби и поруке за другу страну.

А Балтичко море, које је некада било место трговине и сусрета, све чешће се претвара у бину за стратешке показне вежбе. Док обе стране изјављују да не желе ескалацију, слике из ваздуха и са палуба ратних бродова говоре – сви су спремни ако до ње ипак дође.