Pročitaj mi članakVećina građana Srbije svesna je da njen napredak zavisi od dobrobiti drugih zemalja, ali velika većina misli da Srbija ne uživa međunarodni status kakav zaslužuje i da treba da se okrene sebi i izbegava međunarodni angažman, pokazuje studija Bezbednosni radar 2025" nemačke Fondacije Fridrih Ebert (FES).
Истраживање, које је спроведено у 14 чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), имало је за циљ да установи шта грађани мисле о низу спољнополитичких и безбедносних питања, а овогодишња студија углавном је била фокусирана на рат у Украјини и европски одговор на тај конфликт.
Студија је показала да је у свим земљама већина грађана забринута за своју будућност и не искључује могућност нових ратова.
Тај је проценат са 92 одсто највећи у Украјини, а само је у неколико западноевропских земаља (Француској, Италији, Немачкој и Великој Британији) мањи од 70 одсто. У Србији се са таквим ставом сагласило 72 одсто од укупно 2.090 анкетираних грађана.
У Србији је 37 одсто анкетираних изразило и страх да ће избити нови светски рат, по чему је на трећем месту после Турске (56 одсто) и САД (41 одсто). Новог светског рата се, са по око 20 одсто, најмање боје Казахстанци, Летонци, Грузини и Италијани. ; Иако је 63 одсто грађана свесно да је просперитет Србије повезан са благостањем других држава, она је са 86 одсто убедљиво на првом месту по броју анкетираних који су се сагласили са констатацијом „Моја земља треба да се концентрише на сопствену добробит и да настоји да избегне мешање у међународне послове“.
На другом месту по сагласности са таквим ставом је Турска (76 одсто), а следе Грузија, Казахстан и Украјина.
Ипак, став ‘моја земља на првом месту’, како наводи ФЕС, преовладава у свим земљама које су део студије, па тако и у Шведској, последњој на табели, такво мишљење дели 50 одсто грађана, у Британији и Италији 55 одсто, а у Пољској 56 одсто.
Србија се истиче и по томе што велика већина грађана, 76 одсто, мисли да њихова земља не ужива међународни статус какав заслужује.
„Интензитет тог сентимента је међу највишим у анкети и израз је дубоко укорењеног незадовољства“, наводи ФЕС. У САД, примера ради, само 38 одсто грађана мисли да њихова земља нема међународни статус какав заслужује, а у Немачкој и Француској тако мисли 40 одсто, односно 41 одсто. ; ; Глобалним статусом своје земље незадовољно је 80 одсто Турака, 74 одсто Украјинаца, 68 одсто становника Грузије и 64 одсто Пољака. У Русији тако размишља 54 одсто анкетираних. У већини западних земаља, са Изузетком Италије, статусом своје земље незадовољно је мање од половине испитаних. ; ФЕС у студији наводи да је Србија и у претходним истраживањима показивала скептицизам према међународном организацијама, а да се такав став сада још појачао. Ипак, 60 одсто грађана Србије подржава већу улогу УН, а 53 одсто већу улогу ОЕБС.
Мишљење о јачој улози Европске уније је подељено, са 46 одсто који се противе њеном већем ангажману и 42 одсто који га подржавају, наводи ФЕС.
У анкети је 38 одсто испитаних оценило да је процес приступања Србије ЕУ „само илузија и да ЕУ не жели Србију у свом чланству“. Да ће процес бити дуготрајан и да је улазак у ЕУ неизвестан мисли 26 одсто анкетираних, а 18 одсто чак верује да приступне преговоре терба прекинути јер чланство у ЕУ Србији ниша не би донело.
Да Србија има реалне шансе да уђе у ЕУ, па макар преговори трајали дуго, мисли 9 одсто анкетираних грађана Србије.
НАТО у Србији доживљава најодлучније одбијање, са 78 одсто грађана који се противе евентуалној већој улози те алијансе.
Грађани Србије су у анкети са 75 одсто убедљиво први, чак и испред Русије, у оцени да ширење НАТО представља претњу.
Анкетирани грађани Србије изјаснили су се и за мулти-векторску спољну политику. Тако се 67 одсто залаже за сарадњу са Кином, 64 одсто за сарадњу са Русијом, по чему Србија предњачи у анкети, и 60 одсто за сарадњу са Европском унијом. Истовремено, око 50 одсто становника Србије противи се смањењу зависности од Кине и Русије, а 65 одсто верује да ће у будућности порасти лидерска улога Русије у свету, и по том ставу је Србија такође прва међу земљама обухваћеним анкетом.
Грађани Србије сматрају и да су интереси Русије и САД сукобљенији од интереса САД и Кине.
Да Србија треба да подржава Украјину све до коначне победе оценило је свега 3 одсто грађана Србије, што је најмање у односу на европски просек од 30 одсто. Да Србија треба да остане неутрална оценило је 37 одсто, а 49 одсто да треба да подржи дипломатске напоре за решавање сукоба.
Међу учесницима анктете у Србији, 36 одсто је за рат окривило Украјину, велики део криви ЕУ и САД, а само 26 одсто мисли да је Русија агресор, што је одмах иза Русије где је своју земљу за рат окривило 22 одсто Руса. Србија је са 28 одсто одмах иза Русије (36 одсто) и по уверењу да ће Русија победити у рату.
Анкета је показала и да око половине грађана Србије подржава већа издвајања за одбрану, али да се 67 одсто противи да то буде науштрб социјалних давања и економских инвестиција (67 одсто). Као и у већини европских земаља, и грађани Србије углавном мисле да издатке за војску треба финансирати и од намета на имовину богатих и да не треба штедети на другим буџетским ставкама.
На питање о Косову, 66 одсто је оценило да Србија треба да остане при садашњем ставу о Косову, а 20 одсто је одговорило да треба да га призна, или да им је свеједно, јер их Косово не занима.
Студија Безбедноси радар, коју је социјалдемократској партији СПД блиска фондација први пут спровела 2019, а затим 2021. и 2022. године, обухватила је Француску, Грузију, Италију, Казахстан, Летонију, Немачку, Пољску, Русију, САД, Србију, Шведску, Турску, Украјину и Велику Британију.
