ДЕЛИТЕ

Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић анализирали су прве потезе нове скупштинске већине, однос према бившој власти, државној имовини, корупцији, привреди и положају Срба у јужној српској покрајини. Поручили су да подршка Студентској листи није бланко чек и затражили да се у року од 100 дана виде конкретни резултати у животу обичних грађана.

YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:

00:00 Где је Андреј Вучић и зашто власт избегава новинарска питања
12:47 Кузовић: Подршка није бланко чек — новој власти 100 дана
22:07 Државне виле и Дедиње као први тест владавине права
36:03 Реституција, Генералштаб, Сајам и реформа универзитета
47:56 Полиција у ЕПС-у: бројила, приватне фирме и политичка злоупотреба
1:04:39 Живот обичног човека, плате, домаћа привреда и војна индустрија
1:15:00 Вучић у Скупштини, порекло новца и куповина посланика
1:33:07 Кузовићев порески план и шта власт мора да уради за 100 дана
1:40:10 Косово и Метохија: притисци на Србе и опасност од нове кризе
2:01:53 Захтеви из Штрпца: одговорност без освете и прогона
2:10:21 Данка Илић, смрт Далибора Драгијевића и Савамала
2:15:30 Тридесет година од студентског протеста 1996. године

У новом издању емисије „Прелиставање”, заједничког пројекта медијских кућа „Србин.инфо” и „Центар”, главни и одговорни уредник „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић и проф. др Душко Кузовић, један од оснивача покрета „Сабор”, разговарали су о политичкој стварности после смене власти, првим одлукама Студентске листе и обавези да нови носиоци функција не понове механизме система против којег су се борили.

У емисији су отворили велики број питања: од одговорности Александра и Андреја Вучића, државних вила на Дедињу, послова у Електропривреди Србије и положаја домаћих предузетника, до реформе универзитета, пореског система, јавних служби и положаја српског народа на Косову и Метохији, саставном делу Србије који је тренутно под окупацијом албанских сепаратиста. Посебно су говорили о томе да подршка новој власти не сме да значи одустајање од контроле, критике и јавног постављања непријатних питања.

Златановић: Питање „где је Андреј” било је легитимно новинарско питање

Златановић је на почетку објаснио зашто је у Народној скупштини два пута покушао да од Александра Вучића добије одговор на питање где се налази његов брат Андреј. Навео је да је говорио повишеним тоном јер новинарима није било омогућено да Вучићу постављају питања на редовној конференцији, иако је таква конференција, према његовим речима, била најављена. Подсетио је и на поступак колеге Марка Жваке, који је питање поставио без скупштинског микрофона. Иако му је првобитно замерио да се тиме крши протокол, Златановић је закључио да је такав приступ постао разумљив када функционер избегава најављену конференцију и не оставља други начин да му се питање упути.

По његовој оцени, Андреј Вучић није приватно лице без политичког значаја, већ човек за кога се годинама тврди да је имао снажан утицај у СНС-у и државном систему, иако је формално запослен у Народној банци Србије. Зато је, каже, питање о његовом месту боравка било важно и због сумњи да се људи из најужег круга бивше власти склањају из земље. Као пример је навео Сузану Васиљевић, за коју је у емисији тврдио да је отишла из Србије. Златановић је признао да је први пут погрешио када се Александру Вучићу обратио са „ти”, али је нагласио да је други пут питање поставио формално и добио само одговор да је Андреј у Србији, без навођења града. Најавио је да питање о Андреју више неће понављати, али и да ће Вучићу постављати друга питања која су важна за јавност.

„Србин.инфо неће постати режимски медиј само зато што је подржавао борбу против Александра Вучића”, поручио је Златановић. Према његовим речима, смена једног режима нема смисла ако медији после тога почну да оправдавају сваки потез нове власти.

Спор око нове секретарке Скупштине и одговорност Дејана Шошкића

Као први пример критичког односа према новој власти, Златановић је навео избор Мирјане Радаковић за секретарку Народне скупштине. Према његовој оцени, реч је о кадру који је био дубоко присутан у претходним системима и који је, како је навео, учествовао у правној контроли аката које је потписивао Александар Вучић. Он је изричито нагласио да нема доказ да је Радаковићева прекршила закон или прикривала кривична дела, али сматра да је због њене раније улоге јавност морала да добије опширније објашњење и потпуну биографију. Кратка биографија, оценио је, није отклонила сумње, док је Студентска листа могла да пронађе млађег и неспорног правника који није био део најужег круга претходних власти.

Говорећи о Дејану Шошкићу, Златановић је раздвојио породично порекло од личне одговорности. Навео је да Шошкић потиче из породице која је припадала некадашњој „црвеној буржоазији”, али је пренео оцене људи који га познају да је научну репутацију и каријеру градио сопственим радом. Зато, по Златановићу, све добро и лоше што Шошкић буде радио мора да буде приписано њему, а не његовом оцу или породичном пореклу.

Тема првих потеза нове властиСтав Дејана Петра ЗлатановићаСтав Душка Кузовића
Подршка Студентској листиПодршка смени режима не значи да медији треба да ћуте о грешкама нове власти.„Сабор” и даље подржава Студентску листу, али не учествује у власти и не прихвата одговорност за њене одлуке.
Секретарка Народне скупштинеИзбор кадра блиског старом систему мора бити потпуно објашњен и испитан.Пита зашто није изабран добар, неспоран правник са факултета.
Рок за резултатеНови функционери морају поштовати закон, протокол и јавну имовину од првог дана.Новој власти треба дати до 100 дана, али она мора брзо да покаже мерљиве резултате.
Однос према бившој властиНеопходне су истраге имовине, злоупотреба и политичке трговине.Потребни су отварање досијеа, лустрација и прекид континуитета дубоке државе.
Политичка одговорностМандати и куповина посланика морају бити јасно законски уређени.Одговорност мора бити заснована на доказима, без освете и колективног прогона.

Кузовић: Подршка није бланко чек, нова власт има 100 дана

Кузовић је подсетио да су покрет „Сабор” и он лично безусловно подржали Студентску листу у тренутку када је, по његовој оцени, смена претходног режима била историјска нужност. Подсетио је и да су људи из „Сабора” били на улици, изложени привођењима и притисцима, у време када се многи каснији учесници политичког живота још нису јавно супротстављали власти. Међутим, нагласио је да „Сабор” не учествује у новој власти и да не може да сноси одговорност за одлуке у чијем доношењу не учествује. Подршка остаје, али мора да постоји политичка и организациона дистанца. Новој власти, према Кузовићевом ставу, треба оставити уобичајених 100 дана да организује рад, али време кризе не дозвољава споро и комотно поступање.

Кузовић очекује отварање досијеа безбедносних служби, лустрацију, утврђивање порекла огромног богатства стеченог током претходних деценија и прекид праксе у којој једна генерација пљачка, а следећа поправља штету. Позвао је нову власт да убрза рад, јер Србија, по његовој оцени, нема времена за политички церемонијал и одлагање. Посебно је критиковао странке и покрете који на власт долазе без оперативног плана за прве четири или осам година. Политички програм, рекао је, мора бити разврстан по министарствима, са јасним роковима, одговорним људима и мерљивим циљевима. Тврдио је и да су бројне идеје које су се после промене власти појавиле у јавности раније биле објављене у програмима „Сабора”.

Кузовић је оценио да је дугогодишња опседнутост Александром Вучићем угасила јавни, интелектуални и нормалан политички живот. По њему, Вучић је служио као тема која потискује разговор о проблемима који разарају друштво. Његовом сменом отвара се простор да се поново говори о животу обичног човека, привреди, образовању, демографији, социјалној сигурности и државним интересима.

Дедиње као тест: државне виле, приватна имовина и реституција

Златановић је као један од првих практичних тестова нове власти означио поступање са државним вилама на Дедињу. Његова теза је да ће Србија бити суштински ослобођена тек када закон почне једнако да се примењује и на најмоћније станаре тог дела Београда. Најпре је говорио о вили у којој је живела Ана Брнабић. Навео је да је њено коришћење виле било везано за функцију председника Владе, а да је накнадно донет пропис који је омогућио да у њој остане и као председница Скупштине. Златановић сматра да она, после престанка функције, мора у кратком року да напусти државни објекат. Истовремено је затражио проверу начина на који је стекла и отплаћивала приватну некретнину од око 300 квадратних метара у близини.

Затражио је и да се утврди по ком основу је бивши председник Србије Томислав Николић годинама после истека мандата наставио да користи државну вилу. Ако се утврди да је било незаконитог коришћења, сматра да корисници треба да плате тржишну накнаду и одговарају као и сваки други грађанин. Као посебно важан случај навео је здање Жељка Митровића на Дедињу. Позвао је надлежне да испитају грађевинске дозволе, пореске обавезе и начин на који су дугови евентуално пребијани. Уколико је објекат настао противзаконито или постоји ненаплаћено потраживање државе, Златановић је предложио да буде враћен јавном интересу и употребљен, на пример, за децу са аутизмом или другу социјалну намену.

Он је нагласио да не тврди да је свака имовина на Дедињу стечена незаконито. Подсетио је на породице које су куће и земљиште имале и пре Другог светског рата или су богатство стекле законитим пословањем. Управо зато тражи да се појединачно испитају национализација, приватизација и реституција, укључујући случај виле у којој живи породица Ђинђић, за коју је навео да је пре рата припадала другој породици. Кузовић је тему проширио на историју конфискације имовине на Дедињу и Сењаку. Пренео је сведочења старих становника према којима је после доласка комунистичке власти далеко већи број породица остао без домова него током немачке окупације. Осудио је опструкције реституције, сечу шума пре враћања парцела и уситњавање власништва како би правим наследницима било онемогућено да поново управљају својом имовином.

Хотел „Југославија”, Генералштаб и Београдски сајам

Кузовић је рушење хотела „Југославија” назвао ударом на архитектонско наслеђе Београда. По њему, објекат је могао да буде сачуван као вредан пример архитектуре једног раздобља, као што европски градови чувају старе хотеле и јавна здања уместо да их руше ради веће зараде инвеститора. За комплекс Генералштаба затражио је обнову у првобитном облику. Намена, по његовом мишљењу, може бити војна, државна или универзитетска, али зграда не сме бити препуштена пословним интересима Џареда Кушнера. Кузовић би, како је рекао, предност дао универзитетској намени, као симболичком почетку обнове државног образовања.

Отворио је и питање Београдског сајма, урбанистичких планова за Београд на води, техничке документације за нову аутобуску станицу и припреме пројекта гондоле на Калемегдану. Позвао је медије да истраже ко је израђивао и потписивао планове и ко је после тих послова напредовао у каријери. Шири проблем Београда, по Кузовићу, јесте претерана изградња и надзиђивање. Улице имају ограничен капацитет за саобраћај, сунчеву светлост, инфраструктуру и број становника, а накнадно уклањање бесправно или неодговорно додатих спратова готово је немогуће када су станови продати и оптерећени кредитима. Зато одговорност треба тражити код оних који су издавали дозволе, потписивали пројекте и стварали трајну штету.

Реформа универзитета: знање, непотизам и јавни интерес

Кузовић је затражио темељну реформу државних универзитета. Србији су, по његовој оцени, потребни бесплатни и врхунски факултети, наставници чији су радови стварно проверени и кадрови који су истовремено стручни и одговорни према својој земљи. Предложио је независно вредновање професора, научних радова и резултата, уз прекид непотизма на универзитетима у Београду, Нишу, Крагујевцу и другим центрима. Навео је да привреда већ упозорава да део дипломаца излази без знања које је потребно послодавцима. По њему, одговорност се не може пребацити на техничко особље, већ мора да се испита квалитет наставника, програма и начина избора у звања.

Тражио је и да образовање буде стварно бесплатно: не само без школарине, већ са доступним уџбеницима, храном и смештајем за ученике и студенте којима је то потребно. Указао је и на проблеме сексуалних притисака и непримерених односа на факултетима, тражећи да институције обезбеде сигурно окружење за студенте.

Полиција у ЕПС-у и оптужбе о политичкој злоупотреби бројила

Златановић се осврнуо на вест да је полиција ушла у Електропривреду Србије ради провере послова фирми повезаних са Марком Босанцем и Владом Мандићем. Према наводима које је пренео, приватне фирме добијале су послове очитавања бројила, али су део посла обављали радници ЕПС-а.

Још тежа тврдња, коју је Златановић јасно представио као предмет полицијске провере, јесте да су поједини рачуни одређивани „одокативно”, а да су политички противници бивше власти могли бити намерно оптерећивани увећаним дуговима. Последица су, како је навео, могли бити извршни поступци и губитак имовине. Он је тврдио и да су радници ангажовани преко тих фирми коришћени као активисти СНС-а, учесници митинга и интернет-ботови. Ако се такви наводи докажу, сматра да је реч о организованој злоупотреби јавног предузећа ради финансирања партијске машинерије и прогона грађана.

Какву привреду предлажу: тржиште за приватнике, јавни интерес за државу

Златановић је нагласио да Србија никада није добила праву тржишну привреду. Уместо слободног тржишта, по његовој оцени, постојала је договорена економија у којој су браћа, кумови, политички повезани предузетници и страни инвеститори стварали монополе уз државне субвенције. Као пример је навео „Лидл” и друге стране трговинске ланце, за које сматра да добијају повољније услове од домаћих трговаца, користе српско тржиште и подстичу увоз на штету домаће производње. Његов захтев није административна забрана конкуренције, већ једнаки кредити, порези и услови за домаће и стране компаније.

Истовремено је инсистирао на строгом раздвајању јавног и приватног сектора. Државна предузећа треба да постоје тамо где остварују јавни интерес, чак и ако не доносе профит. Као пример навео је изградњу канализације у малим селима, која приватнику није исплатива, али је држави важна због равномерног развоја и останка становништва ван великих градова. Државне фирме, према његовом предлогу, треба да буду организоване ефикасно као најуспешније корпорације, са добро плаћеним менаџерима, јасним задацима и потпуном транспарентношћу. Ако јавно предузеће нема сврху, не остварује јавни интерес и само ствара губитке, треба га угасити и простор препустити приватној иницијативи.

Област реформеКонкретан предлог из емисијеОчекивани ефекат
Јавне службеВисоке плате за лекаре, царинике и одговорне чиновнике, уз нулту толеранцију на мито.Мање корупције, професионалнија услуга и већи приход државе.
Приватна својинаЗаштитити основни дом, минимум прихода и нужну имовину од извршења.Социјална сигурност и заштита достојанства дужника.
Државна предузећаЗадржати их тамо где постоји јавни интерес; водити их професионално и транспарентно.Инфраструктура и услуге доступне и неисплативим, малим срединама.
Порези на зарадеСмањити оптерећење ниских и просечних плата, а повећати стопу за највеће зараде.Већи расположиви приход већине запослених и праведније опорезивање.
Образовање и здравствоСтварно бесплатне услуге, без скривених издатака и неформалних поклона.Једнак приступ без обзира на имовинско стање.
Домаћа привредаИсти кредитни, порески и тржишни услови за домаће и стране фирме.Смањење монопола и јачање домаће производње.

Високе плате, али нулта толеранција на корупцију

Према Златановићевом моделу, државни службеници на осетљивим местима треба да буду одлично плаћени, али да за сваки доказани мито трајно губе право на рад у јавној служби. Као пример је навео царинике: уместо ниских плата које подстичу корупцију и држави стварају милијардске губитке, предлагао је изузетно високе зараде, строг надзор и драконске последице за злоупотребу.

Исти принцип применио би на лекаре. Они би имали високе плате, ограничено радно време и сигуран посао, али не би смели да приме ни кафу, бомбоњеру нити поклон. Грађанин који докаже корупцију био би награђен, а лекар би изгубио лиценцу за рад. Златановић сматра да људи пре свега желе сигурност, пристојан живот и предвидиву будућност, а не нужно милионско богатство.

Он је предложио и заштиту минимума личне имовине од извршитеља: основног стана, мале парцеле, минималних месечних примања и ограничене уштеђевине. Приватна имовина мора бити неприкосновена док власник поштује закон, као што ни приватници не смеју да присвајају јавну имовину. Говорећи о праву на самоодбрану, Златановић се заложио за широку могућност држања оружја унутар приватног поседа, уз врло строго ограничење ношења у јавном простору. Власник, по њему, има право да брани своју имовину, али истовремено мора да гарантује безбедност свих који се на том поседу налазе. Улице и други јавни простори морају остати под искључивом контролом законитих државних служби.

Кузовић о порезима: мање оптерећење ниских плата, више за највеће зараде

Кузовић је представио једанаесто писмо подршке студентима, односно предлог покрета „Сабор” за прогресивно опорезивање зарада. Према подацима које је изнео, садашњи укупни порези и доприноси износе између 55 и 62 одсто нето плате. Предлог „Сабора” предвиђа укупно оптерећење од 40 до 80 одсто, зависно од висине зараде. Допринос за пензијско и инвалидско осигурање био би 24 одсто, подељен на послодавца и радника; здравствени допринос 14 одсто, такође подељен; а допринос за привремену незапосленост два одсто на терет радника. Порез на зараду кретао би се од четири до 40 одсто, уз олакшице за мајке.

Кузовић тврди да би тим моделом оптерећење минималне зараде било смањено са 55 на 40 одсто, а просечне плате са око 60 на 47 одсто. Највеће зараде, преко 500.000 динара, биле би оптерећене до 80 одсто. Навео је да је предлог детаљно симулиран и позвао Студентску листу, Народну скупштину и Владу да га укључе у јавну расправу.

За Кузовића, реформа мора прво да се види „на леђима обичног човека”: кроз већи расположиви приход, јефтинији живот, доступно здравство и образовање, сигурнији посао и поврат новца опљачканог из јавних токова. Уместо нове еуфорије, тражи поуздане статистичке податке, транспарентан рад државе и сталан разговор са грађанима. Он је позвао и на забрану СНС-а и СПС-а, што је изнео као сопствени политички став заснован на оцени да су те организације системски злоупотребљавале државни апарат. Истовремено је нагласио да се нови поредак не сме градити на произвољним подацима, политичким подметањима и еуфорији, већ на доказима, јавној расправи и институционалној одговорности.

Куповина посланика, мандати и могући распад Студентске листе

Златановић је пренео чаршијске наводе да су поједини посланици са Вучићеве листе размишљали о напуштању клуба, али да су наводно добили велике новчане износе да остану. Ове тврдње у емисији нису представљене као судски утврђене чињенице, већ као информације које, по његовом мишљењу, надлежни морају да провере.

Упозорио је и на могућност да богати појединци покушају да купе део посланика бивше власти и, касније, незадовољне људе са Студентске листе, како би створили клуб без кога није могуће формирати већину. Мотив, према његовој анализи, не би био преузимање министарстава, већ спречавање доношења закона о пореклу имовине и заштита богатства стеченог под старим режимом. Зато је предложио да куповина народних посланика буде третирана као напад на уставни поредак и кажњавана дугим затворским казнама и за онога ко нуди новац и за онога ко га прихвати.

Говорећи о будућности Студентске листе, Златановић је оценио да је њена идеолошка разноликост природна. Она није створена као вечна странка, већ као привремени савез ради борбе против корупције, успостављања институција и доношења системских закона. Када тај посао буде завршен, сматра да је нормално да се подели на више политичких организација левице, деснице и центра.

Предложио је мешовити изборни систем: један део посланика бирао би се са страначких листа, а други непосредно, већински. Страначки мандати припадали би странци, док би непосредно изабрани посланик био власник свог мандата. Тако би грађани истовремено бирали идеологију и конкретног човека, а простор за политичку трговину био би смањен.

Скупштина не сме да буде приватни студио политичара

Златановић је детаљно говорио и о скупштинском протоколу, наводећи да је Александар Вучић у суботу, када парламент није заседао, дао изјаву новинарки „Информера” у холу Народне скупштине. Према његовом дугогодишњем искуству скупштинског извештача, новинарски разговор ван дана заседања може да буде организован у посланичкој канцеларији, али не и тако да политичар државни хол претвори у сопствени студио. Тај детаљ је за Златановића доказ старог односа према институцијама: пропис и протокол важе само када одговарају моћнику. Затражио је да нова већина успостави јасан ред који ће подједнако важити за све посланике, новинаре и бивше функционере.

Осврнуо се и на одевање у парламенту. Приметио је да су поједини нови посланици Студентске листе на конститутивну седницу дошли превише неформално и предложио умерен, једнак кодекс облачења за мушкарце и жене. Поента, нагласио је, није елитизам нити обавезна кравата, већ поштовање институције и грађана које посланици представљају.

Поводом Вучићеве изјаве да није располагао новцем и да зато нема основа за његово хапшење, Златановић је позвао надлежне да провере порекло новца за скупа одела, ципеле, сатове и поклоне, као и имовину и пословне везе чланова његове породице. Поменуо је и улогу Данила Вучића у удружењу винара и утицај Андреја Вучића. Све те наводе, рекао је, треба проверити кроз документа и законит поступак, уместо прихватања политичких изјава као доказа.

Храна, војна индустрија и минимална зарада за пристојан живот

Кузовић је затражио да држава најпре израчуна колико је новца четворочланој породици стварно потребно за храну, одећу, становање и основне трошкове, а да се затим са тим износом ускладе минимална зарада и социјална политика. По његовом ставу, Србија не сме да чува нископлаћена радна места у фабрикама каблова и обуће по цену исељавања становништва и трајног сиромаштва.

Критиковао је привредну политику која је угасила машинску и грађевинску индустрију, уништила домаћу оперативу и потом Србију представила као земљу јефтине радне снаге. Сматра да нова власт мора да обнови производње са већом додатом вредношћу и грађанима омогући сигуран посао, кредит за кров над главом и предвидив породични живот. Посебно је указао на увоз хране у земљу која има обрадиво земљиште и сопствене пољопривреднике. Такав увоз, по његовој оцени, истовремено разара домаћу производњу и ствара безбедносну зависност од држава које у кризи могу да обуставе испоруке.

Кузовић је затражио и промену приоритета војне индустрије. Оценио је да је превелик део капацитета усмерен на јефтину производњу муниције која преко посредника завршава у Украјини и другим ратовима, док су некадашњи капацитети за авионе, хеликоптере, оклопна возила и комуникационе системе уништени. Уместо зависности од извоза муниције, предложио је развој сложенијих техничких производа који могу да служе и одбрани и цивилној привреди.

Етика власти: пример војводе Вука

Кузовић је као морални оквир за јавну службу прочитао део упутства војводе Вука четницима из времена пре и током Првог светског рата. У њему се од бораца тражи да не лажу и не краду, да све што узму од сиромашног народа плате, да поштују наређења, не злостављају становништво и посебно не угрожавају жене. За Кузовића, суштина тог текста није историјска романтика, већ јасна граница између службе народу и злоупотребе силе. Оценио је да се данас мора говорити једнако строго о моралу, дисциплини и личној одговорности оних који добијају власт. Златановић се са тим сложио, рекавши да би му било част да је служио под командом човека који је постављао такве етичке захтеве.

Косово и Метохија, саставни део Србије под окупацијом: нови притисци

Златановић је упозорио на нове притиске на Србе на Косову и Метохији, саставном делу Србије који је тренутно под окупацијом албанских сепаратиста. Навео је затварање српских угоститељских објеката у Лепосавићу и законе усвојене у Приштини којима инспекције добијају шира овлашћења над културним наслеђем и објектима Српске православне цркве.

Према његовој оцени, циљ такве политике јесте да се Србима онемогући нормалан живот и да се српско историјско и верско наслеђе представи као албанско. Као додатни извор нервозе међу албанским сепаратистима навео је демографске податке о паду броја венчања, расту развода, исељавању и нижем наталитету.

Златановић је за слабљење положаја Срба посебно оптужио политику режима Александра Вучића. Подсетио је да је на северу покрајине пре Вучићевих споразума функционисао правни поредак Србије и упозорио да нову власт могу веома брзо сачекати провокације, насиље или нови покушај погрома. Према његовој процени, западни посредници би такву кризу могли искористити да понуде „мир” у замену за формално признање сецесије.

Он је оценио да је Европској унији спољнополитички успех потребан и због њене унутрашње кризе и губитка глобалног значаја. Као илустрацију је навео самит великих сила (Кине, САД и Русије 19. новембра у Шенжену ) на коме, према његовим речима, ЕУ није имала никакву улогу, као и могућу реформу Савета безбедности УН која би додатно релативизовала положај Француске и Велике Британије.

Три групе које би кризу могле да злоупотребе

Златановић је издвојио три политичко-друштвене групе које би, по његовој анализи, могле да злоупотребе питање положаја Срба и статуса јужне српске покрајине. Прву чине, како их је назвао, „квазилиберали” који зависе од страних фондова и који би права Срба жртвовали ради политичке и материјалне користи. По њему, њихова посвећеност либералним вредностима није искрена, јер не показују исту осетљивост према људским правима српског народа као према другим мањинским групама. Као пример политичке прилагодљивости навео је Гордану Чомић, која је после година сукоба са радикалима прихватила министарску функцију у власти Александра Вучића.

Другу групу чини „радикалско језгро” које се представља као патриотско, али је спремно да државне и националне теме користи ради повратка на власт, приступа ресурсима и наставка пљачке. Такви људи би, оценио је, заборавили Бриселски и Охридски споразум и одговорност Вучићевог режима, а страдање Срба претворили у средство сопственог повратка.

Трећу групу види у дубокој држави и старим безбедносним структурама које преживљавају смене идеологија и режима, задржавају кадрове на местима која доносе новац и моћ и спречавају стварање нових елита способних да решавају државне проблеме.

Као одговор, Златановић тражи доследну примену Устава Србије на целој територији, међународну кампању о угроженим правима Срба на Косову и Метохији и јасну политику једнаких права и једнаких обавеза за све грађане. Албанци у Србији, нагласио је, треба да уживају сва права као и Срби, али нико не сме да добија функцију само на основу националне припадности. Једини критеријуми морају бити способност, стручност и лојалност закону.

Он је позвао и на изградњу српско-албанских односа на истини. Српске средњовековне манастире, нагласио је, подигли су српски владари и народ, што се не може избрисати, али је подсетио и на албанску породицу која је генерацијама чувала споменик на Газиместану. Такав пример види као могућу тачку сусрета, без фалсификовања историје и без дискриминације.

Кузовић прочитао захтеве из Штрпца: без освете, али са одговорношћу

Кузовић је пренео препоруке које су стигле из Штрпца. Позвао је Српску листу и структуре повезане са њом да обуставе притиске на локалне Србе и оценио да је апарат Александра Вучића годинама преузимао улогу дисциплиновања српског становништва, чиме је олакшаван посао албанским сепаратистима. Према прочитаним захтевима, промена власти у Штрпцу не сме да буде само замена људи. Потребно је испитати политичку и институционалну одговорност, рад директора, саветника, привремених органа и функционера који су одлучивали о запошљавању и расподели помоћи.

Истовремено је наглашено да обични људи не смеју да изгубе посао или егзистенцију зато што су под претходном влашћу били политички опредељени на одређени начин. Нема места освети, а одговорност се мора утврђивати само на основу чињеница, доказа и закона.

Посебна помоћ тражена је за дискриминисане породице, људе који су због притисака морали да напусте Штрпце и грађане којима су ускраћена социјална права. Руководиоци треба да буду бирани по стручности и чистој биографији, а не по партијској лојалности. Крајњи циљ су помирење, јединство, ефикасна управа, јасни развојни рокови и могућност да пензионери и корисници социјалне помоћи новац подижу у месту у ком живе. Кузовић је ове захтеве оценио као умерене, цивилизоване и изнад уобичајеног нивоа српске политичке праксе.

Случај Данке Илић и смрт Далибора Драгијевића

У завршном делу емисије Златановић је говорио о хапшењу полицајаца осумњичених у вези са смрћу Далибора Драгијевића, брата једног од осумњичених у случају нестанка Данке Илић. Подсетио је да је Александар Вучић на седници са Владом јавно саопштио да су кривци пронађени и изложио верзију догађаја пре него што су осумњичени, према Златановићевом сећању и тумачењу хронологије, били формално приведени. Ако се покаже да је полиција касније покушавала да изнуди признање како би потврдила унапред саопштену политичку верзију, Златановић сматра да се мора испитати и посредна одговорност бившег председника.

Он није тврдио да је Вучић наредио физичко злостављање. Његова теза је да систем личне власти ствара атмосферу у којој подређени сваку изговорену жељу лидера тумаче као наредбу коју морају да спроведу, без обзира на закон и последице. Као паралелу је навео рушење у Савамали и раније сведочење Николе Ристића у емисији „Србин.инфо”. Поновио је наводе о улози компаније „Миленијум тим”, Ивана Бошњака, Синише Малог, Веселина Милића и Ивице Којића. Све те тврдње, нагласио је смислом излагања, морају да испитају правосудни органи, а не да остану предмет медијских и политичких обрачуна.

Златановић је затражио да се најзад утврди шта се догодило са Данком Илић и где се налази тело детета. Одговорност непосредних извршилаца не сме бити умањена, али ни политички притисак не сме остати неистражен.

Тридесет година од протеста 1996: ко данас може да погледа друге у очи

На крају је Златановић подсетио на три деценије од почетка студентских протеста 1996. године због крађе локалних избора. Присетио се окупљања мале групе студената на Филозофском факултету, међу којима је био и Чедомир Антић, и нагласио да је већина учесника у почетку била ван странака. Студенти и страначка опозиција имали су одвојене протесте, а студентски покрет није желео да се кандидује на изборима. Његова победа била је у томе што су изборни резултати признати. Златановић је испричао да је недељама спавао на Филозофском факултету јер су се полицијска возила налазила испред његовог стана.

Подсетио је да су у протесту учествовали људи различитих идеологија и странака, али и да су структуре повезане са Сорошевим организацијама, иако малобројне, биле добро распоређене. Ипак, тврди да покрет није био под њиховом контролом и да је унутрашња дебата била стварна, понекад врло оштра. Правило тог покрета, према Златановићу, било је: док се одлука не донесе, расправа је потпуно слободна; када се одлука донесе, следе дисциплина и одговорност у њеном спровођењу. У томе види један од разлога ефикасности протеста и искуство које може бити корисно и данашњој студентској генерацији.

Позвао је бивше учеснике да се окупе на Платоу и поручио да ће као новинар документовати ко је остао веран идеалима из 1996, ко је постао део система и ко после 30 година може другима да погледа у очи.

Закључак: Закон мора важити и за поражене и за победнике

Заједничка нит овог „Прелиставања” јесте захтев да смена власти постане почетак владавине права, а не само прерасподела функција, државних вила, јавних послова и политичких привилегија.

Златановић инсистира на новинарској контроли сваке власти, истрази имовине, заштити приватног власништва, професионалним јавним службама, нултој толеранцији на корупцију и јасној одговорности за политичку трговину. Кузовић тражи отварање досијеа, лустрацију, реституцију, реформу универзитета, прогресивније опорезивање, планску економску обнову и резултате који ће се осетити у животу обичног човека.

Обојица подржавају Студентску листу као носиоца смене режима, али јасно поручују да подршка није трајна амнестија од критике. Новој власти остављају време да се организује, уз очекивање да у првих 100 дана покаже да закони, Устав и јавни интерес заиста важе за све — и за поражене и за победнике.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић

News Gallery
Нинић допунио кривичну пријаву против Вујића: цигарете, притисци и службена возила за СНС гласове у затворима
Вучић се припрема за пад са власти? Хоће са собом да повуче и своје тајкуне, они имају други план
Аналитичар открива сценарио који брине Запад: Русија види тренутак за потез
(ВИДЕО) Лидија ћаци Вукићевић поливена јогуртом испред Народне скупштине
Шта се спрема: Вучић најавио да у октобру више неће бити председник! (ВИДЕО)
Зашто су студенти послали поруку Душану Мандићу: Један снимак открива све ВИДЕО
Велика економска и енергетска криза у Британији: Затварају се фабрике „преко ноћи“
Студенти у блокади Филозофског о смрти колегинице
Повратак на врх