За оно што је урадио тобожњи министар спољних послова Ђурић мало је рећи да је то скандалозно. Заправо, то је ружно, понизно, лицемерно и недостојно односа међу државама и људима. Та особа се усудила да пошаље саучешће ратним злочинцима Нетанијахуу, Бен Гвиру, Смотричу и осталим професионалним убицама због тога што су им погинула двојица из оне армаде која дневно лишава живота десетине Палестинаца, Либанаца, Иранаца и свих других који им стоје на путу изградње Великог Израела.

А шта тек рећи о стотина хиљада њихових жртава од октобра 2023, од којих су две трећине жене и невина деца? Шта рећи о 168 иранских девојчица убијених током школске наставе од стране ове злочиначке банде и њиховог моћног покровитеља? И шта уопште рећи о овој драми на Блиском истоку која милионе људи лишава права на достојан живот?

Али, за нас су ствари сасвим јасне и није нам потребно неко дипломатско објашњење. Овај тобожњи министар Ђурић и његов председник Вучић су једноставно преплашени. Они живе у паничном страху гледајући шта САД и Израел, односно Трамп и Нетанијаху, са својим бескрупулозним организацијама ЦИА и Мосад, раде по читавом свету. Они, по вољи, убијају државне вође, подмећу експлозив у пејџере, киднапују председника републике заједно са супругом, убијају цивиле, жене и децу, хапсе све оне који шаљу помоћ у храни народу изложеним геноциду и чине све друго што им је воља.

Многи у свету су забринути и питају се шта ће се још догодити, ко је следећа жртва САД и Израела. А наши лидери, у паници да на њих не дође ред, закључили су да је најбоље додворити се Трампу и Бибију, дати им све што траже, понудити сва економска добра, упутити комплименте и исказати им свако могуће поштовање и дивљење.

У српским медијима забрањено је казати макар једну ружну реч за Трампа и Бибија, чак није дозвољено користити реч „убијени“ за жртве геноцида, већ само реч „страдали“, као да се ради о саобраћајном удесу, за који су наравно криве саме жртве. Толико лицемерје и цинизам последица су чињенице да на челу државе стоји човек који је, као и сви други лишени осећања правичности, суров према нижима а понизан према вишима.

Његово додворавање Трампу превазилази све примере понизности и улизништва, чак и оне какви су исказивани средњевековним апсоутним владарима. Не бирајући речи и истину он је америчкој јавности саопштио да је Трамп најпопуларнији амерички председник у Србији и да ће, дође ли у Србију, бити дочекан као херој, вероватно због убиства 168 иранских девојчица.

Руководећа екипа Србије, Вучић, Ђурић, Брнабићка и сви други, ћуте као заливени и никада нису ниједну реч рекли о страдању народа на Блиском истоку. Те преплашене кукавице, које не знају ништа о части, моралу и достојанству, успеле су да и већину грађана српске националности баце у тоталну апатију, равнодушност и идиотикос. Осим изолованих појединаца, у Србији није никога брига за масовне погибије народа на Блиском истоку, за нељудске патње којима су изложени милиони цивила, жена и дец

И не само то. У Србији се о томе уопште не дискутује, нема размене мишљења, критике и израза незадовољства. Шта више, у недавном сведочењу да Вучић, упркос обећању да ће с тиме престати, и даље испоручује оружје Израелу, готово сви анкетирани су поздравили испоруку оружја као финансијски корисну, што ће рећи – што више мртвих, то већа зарада.

Пред српским друштвом стоји болно питање: да ли ће и када изаћи из овога мрака у који га је бацила школа шешељизма, да ли ће успети да у своје вредности уврсти хуманост, солидарност и способност разликовања истине и лажи.

Аутор је активиста

Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.

Аутор: Александра Секуловић

Извор: Данас