Прочитај ми чланакПрви мај, међународни празник рада у Србији дочекујемо са 568.500 пријављених на евиденцији Националне службе запошљавања, што је најмањи број незапослених последњих деценија.
Истовремено зараде у Србији су међу најнижима у Европи, а многи одлазе на рад у иностранство.
На рад у иностранство највише одлазе медицински и грађевински радници, електричари, возачи, кувари, конобари, а од високо образованих лекари, преводиоци, ај-ти стручњаци, машински и грађевински инжењери. Влада Србије основала је Координациони тим за праћење економских миграција да би смањили број људи који одлазе у иностранство, и вратли наше грађане из дијаспоре у Србију.
Нема тачног податка колико се људи годишње исељава из Србије. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој у 2014. и 2015. години Србију је напустило 117 хиљада становника.
Према подацима легалних приватних агенција за запошљавање 6,5 хиљада прошле године отишло је у иностранство да ради а синдикати тврде да их је отишло десет пута више – око 70 хиљада.
Координационо тело Владе за праћење миграција, формирано у јануару, треба да донесе стратегију и акциони план за решавање тог проблема.
„Задатак самог координационог тела је да заустави економске миграције, да задржимо, успоримо, не зауставимо већ успоримо економске миграције, потом да наша дијаспору односно наше људи који су отишли на рад у иностранство вратимо назад у земљу и да привучемо светске експерте“, објашњава државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Бојана Станић.
Има и више посла и нових радних места, истичу у НСЗ. Очекују да се прошлогодишња стопа незапослености од 12,9 одсто ове године смањи на око 10 одсто. Прошле године посао је кажу, добило 260 хиљада људи.
„51.700 лица је у првом кварталу 2019. године нашло запослење и верујемо да ће се ова цифра од 260 хиљада и у 2019. генерално бити већа имајући у обзир да следе сезонски послови и уопште ситуација у земљи“, наводи заменик директора Националне службе за запошљавање Петар Јарић.
Синдикати пак тврде да радници напуштају земљу због немогућности да добију сталан посао, заснују породицу и живе од сопственог рада.
Минимална зарада коју је према подацима синдиката лани примало 350 хиљада запослених, не може да покрије ни минималну потрошачку корпу
„Просечна плата је на висини, негде у прошлој години 420 евра а потрошачка корпа је била 30 одсто већа. Значи да радник који има просечну плату није у могућности да обезбеди оно што је потребно за породицу“, каже председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Оорбовић.
Колективни уговори који штите и повећавају права радника, постоје само у Јавном сектору, а у реалном сектору закључен је само један, са путном привредом.
Штрајкује се углавном због ниских зарада, као што је било у Поштама Србије, а већина послодаваца не преговара са радницима па се штрајк, попут оног у Републичком геодетском заводу продужио на неколико месеци.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
