Подешавања / Settings

Свака сличност са Србијом и њеним историјским искуством у оба светска рата више је него очигледна и у поенти ове приче – разочаравајућа. Јер, Србија 2014. приређује не више од морално-политичког парастоса себи из 1914. године.

Са друге стране, та огавност у медијима, тај недостатак свести о било каквим вредностима, у исто време је и одраз али и барут наше пропасти. Готово у истој недељи, али неколико дана раније, јављено је да је један отац из Ниша силовао своју четворогодишњу ванбрачну ћерку (и тада је чак и потписница ових редова написала на „Твитеру“ да јој је жао што се залагала за укидање смртне казне).

Он није био ни криминалац, нити подмитљив, он је био храбар и конзервативан! Може му се само аплаудирати за храброст!

Помињем Епископа Мелентија, строгог, али праведног и доследног, чије свете мошти почивају на Светој Гори у Хиландару, а чији дух, како верујемо, стоји пред Господом у трезвеној молитви за све нас, не би ли нас Господ удостојио „духовног блага којим се Небо купује“

Мене и моју породицу многи су злоупотребили. Не примам плату шест месеци, приморан сам да се шверцујем у градском превозу – прича Жарко Ракић, отац Милице Ракић, коју је бомба НАТО усмртила 17. априла 1999. у њиховој кући у Батајници.

С друге стран,е Срби се на факултетима друже са свима. Ми као народ нисмо расисти. Можда по култури смо најближи Русима. Они нас подржавају што се тиче свега. И имамо добре односе са Грцима.