Прочитај ми чланак
На први поглед, смрзнуте гомилице су личиле на обично смрзнуто месо. Али, када их је Иб Петерсен, дански одгајивач свиња, пажљиво извадио из замрзивача постало је јасно да су то у ствари цела прсад – нека ужасно деформисана, с израслинама или другим абнормалностима, друга закржљала.
Ово је резултат, тврди Педерсен, када се животињама даје храна са генетски модификованим (ГМ) састојцима. Још одређеније, он верује, храна од генетски модификоване соје прскане са контроверзним хербицидом глифосатом.
Педерсен, који производи 13 000 свиња годишње и снабдева највећу компанију за прераду свињског меса, Данску круну (Danish Crown), каже да је постао узнемирен због очигледног нивоа деформитета, болести, смрти и слабе продуктивности својих животиња, толико да се одлучио на експериментисање, променом исхране животиња са ГМ храном на не-ГМ храну.
Дански узгајивач свиња Иб Петерсен је уверен да је животињска ГМ храна, посебно хербицид глифосат, узрок деформитета и других недостатака код свиња.
Резултати су, каже он, били инзванредни: “ Када се користи ГМ храна видео сам симптоме надимања, чира на желуцу, високу стопу дијареје, свиње рођене са деформитетима…али кад сам се пребацио на не-ГМ храну, ови проблеми су нестали, неки у року од пар дана.“
Фармер каже да је промена исхране видљиво побољшала, не само здравље свиња, већ је и фарму начинила профитабилнијом, мањим коришћењем лекова и већом продуктивношћу. „Мање побачаја, више прасади у сваком леглу, дуговечније приплодне животиње.“ Он такође тврди да је смањен број радних сати, због мање потребе за чишћењем и мање компликација са животињама.
У фармеровој кући, гомиле папира преко огромног стола: обрасци, извештаји, статистике, научна истраживања, преписка. Педерсен ми показује фотографије за које каже да су животиња погођених ГМ храном – прасади са деформитетом кичме, стражњим ногама које се вуку по земљи; друге имају видљиве проблеме са деформитетом њушке, удова или репа. Ту је чак и фотографија сијамских близанаца, две животиње спојене главама.
Педерсен верује да су ове абнормалности, и други проблеми, изазвани, бар делимично, присуством хербицида глифосата у храни његових свиња. Глифосат се рутински прска на усеве соје и других житарица, да уништи коров и максимизира приносе.
Иако се користи и на конвенционалним усевима, његова употреба на ГМ соји и кукурузу је посебно изражена, како су усеви пројектовани да буду отпорни на хемикалије, остајући непромењени док се коров уништава.
Увођење генетски модификованих усева отпорних на глифосат дозвољава да се уеви прскају хербицидом да би се контролисао коров – често више пута током сезоне раста – без убијања усева. Али то такође доводи до много већих нивоа глифосата у биљкама и семену.
По увођењу глифосат-отпорних врста соје 1996, ЕУ регулатори су подигли дозвољену горњу границу максималног остатка (MRL) за глифосат у увозној соји за 200 пута, са 0,1 мг/кг на 20 мг/кг.
Употреба глифосата постаје све контроверзнија последњих неколико година, са порастом броја истраживања, кажу активисти, указујући да изложеност, чак и на ниским нивоима, може бити штетна за животиње и људе.
Студије су такође сугерисале, тврде критичари, да хербицид може пореметити људски ендокрини систем, који регулише биолошке процесе у телу, што значи да сваки ниво изложености представља значајан здравствени ризик.
Агро-хемијска индустрија је такве тврдње енергично демантовала, сама тврдећи да је хербицид безбедан и оптужујући активисте за наметање лоших истраживања или манипулацију налазима да одговарају њиховој агенди.
Педерсен тврди да је независно тестирање открило да све његове деформисане свиње имају глифосат у органима. Показао ми је графикон, који, по њему, указује на јасну повезаност обима глифосата у храни животиња и повећаног броја кранијалних и деформитета кичме. „Више глифосата, више деформитета“, јасан је.
Напољу, блатњавим путем кроз плодне оранице – поред свиња, Педерсен производи јагоде, грашак и кромпир – долазимо до главног објекта за свиње. Огроман је и нагужван, ефикасан и бучан, смрди на свињски измет који ни са чим не можете заменити. Фабрика-фарма.
Крај првог наставка
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
