Подешавања / Settings

Олаф Шолц баш уме да се упушта у српско питање. По принципу као да је пао с Марса. Прво је у Москви Владимир Путин морао да га исправља да је и пре Украјинска криза било рата у Европи после Другог светског и да га подсети на – СР Југославију, односно Србе. И да је Немачка […]

Тренд је опадања. Демографија ће учинити своје и за 50 година неће више бити српског питања у Хрватској. Изузетак може да се направи ако Србија буде јака и ако помогне те, какве су да су, српске установе у Хрватској. Рецимо, имамо српску заједницу општина у Славонији, али је она само невладина организација. Међутим, кад би Србија ту помогла, кад би имала неке […]

Средином осамдесетих година прошлог века посттитовска Југославија је у вишедимензионалној, озбиљној кризи. Прети економски суноврат, нагло пада животни стандард, дугови се гомилају, држава је пред банкротом. Нефункционални државни органи са гломазном администрацијом, огрезли у бирократији, не могу да се договоре који је излаз из постојећег стања. Реформе су неопходне, али све слабије и несложно руководство се […]

Колико су веродостојни подаци Сигурносно-обавештајне агенције Хрватске о постојању „активних организација и присташа четничких покрета у државама окружења, али и шире“?

„Случај Ђорђе Мартиновић је завршен. Моја полиција је утврдила да се сам повредио и нема судског процеса. Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио харакири”.1)

– Србија је почела да губи балканске ратове када се определила за југословенски концепт. Уместо да решевамо српско национално питање, ушли смо у стварање заједничке државе са онима који су се против нас жестоко борили у рату и који су нас нису волели. Процес окончања пораза Србије у Балканским ратовима се завршио 1944. године, када нам је наметнут Титоистички модел решавања српског питања на Балкану – стварањем вештачких нација у српском националном корпусу. Тако да оно што нам се данас дешава су заправом коначни ударци против наших победа у Балканским ратовима са циљем да се са Србијом заврши онако како се хтело 1914. године на почетку Првог светског рата.

Шеф делегације Слободарске партије Аустрије у Европском парламенту Андреас Мелцер затражио од ЕУ да коначно узме у обзир легитимне интересе Срба на Косову.

Јавност у Србији, она која још чита новине, ових се дана подсетила да, упркос изјавама и најавама владе у Београду и бирократа из Брисела, на Балкану још у ствари ништа није до краја решено. Још нема коначних решења. А, кад и како ће то бити некада изведено, нико озбиљан још не може да каже.

По мом мишљењу, питање уласка Србије у НАТО је минорно питање, нема великих последица ни у једном ни у другом случају.

Недавна изјава председника Србије Томислава Никола да разуме захтев Македоније у њеном спору око имена са Атином, изазвала је оштру реакцију Грчке, земље која нам је, као ретко која европска држава, крајње наклоњена. Николић је на тај начин отворено ставио Србију између историјски блиске Македоније и традиционално највећих пријатеља – Грчке. С једне стране, неспорно […]