Подешавања / Settings

Срби су одувек више значаја придавали Божићу, али дочекивала се свечано и српска Нова Година позната у народу као „мали Божић“, када СПЦ и православни верници празнују и светог Василија Великог. Осим СПЦ, по старом календару Нову годину дочекују и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. Тај календар је […]

Српска црква на данашњи дан одаје славу Пресветој Богородици, мајци Исуса Христа. Њеним сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају (окупљају) сви верни, да прославе Богородицу и њеног сина али и међусобно, ван дома, поделе радост Божића, уз обавезно „Помаже Бог“.   На овај дан, који је други дан Божића, обилазе се […]

У многим земљама, Први мај се поистовећује са Празником рада, који је проистекао из комунистичке традиције радничког покрета. На Првом конгресу комунистичке 2. Интернационале одржаном 1889. одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“. У богоборном Совјетском Савезу одлучено је […]

Дан уочи Васкрса се завршавају послови неопходни за дочек најрадоснијег празника: – Очистите кућу ујутру – Немојте ништа да шијете, крпите и слично, а верује се да не треба ништа радити у башти или пољу – Умесите колаче које ћете јести за Ускрс – Уколико нисте већ офарбали јаја, то можете да урадите данас, а […]

За хришћане је Велики петак дан велике жалости и зато се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава. Веровање каже и да, попут Христа који се жртвовао за све људе, данас треба да опростимо онима који су се о нас огрешили, ако су се за то искрено покајали.         […]

Стефандан или Стевањдан је прва крсна слава након Божића и славе је бројне породице у Србији. Увек се слави 9. јануара. Обележен је као црвено слово у календару. Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану. Најважнији посао на дан празника је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца већ ставља, ради рода […]

Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице […]

Дан њеног упокојења обележен је подебљаним црним словом и представља не само велики хришћански празник, већ и једну од најраширенијих крсних слава у српском народу, а многи верници је сматрају својом заштитницом (посебно жене, деца и стари) и славе као преславу (другу крсну славу) по свим славским обичајима. Ова славна и код Срба веома поштована […]

Православни верници и СПЦ данас обележавају Светог апостола Тому, у народу познатијем као Томиндан, сећање на Светог Тому, једног од дванаесторице апостола. Свети Тома је био једини од апостола који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово. На Томиндан, који није црвено слово, обично се никуд не иде и постоји изрека „Свети Тома, седи дома“. […]

На данашњи дан 911. године, за време цара Лава Мудрог, Света Дева Марија током службе јавила се окупљеном народу на молитви у Богородичиној цркви у Цариграду. У четвртом часу свеноћног бденија, верници су угледали Пресвету Мајку Божију са раширеним омофором, односно покровом на рукама, којим је покрила све присутне, дајући знак да под своје окриље […]

ТЕОДОРОВА субота, Тодорова субота, Тодорица, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди […]

Бадњим даном почиње божићно славље – жене припремају трпезу за Божић, а мушкарци иду по бадњак. На овај дан је, према веровању, најбитније ширити љубав према ближњима, решити старе несугласице и вратити дугове. Бадње вече се проводи у кругу породице, а многи обичаји који се на овај дан поштују инспирисани су тежњом да се у […]

На два дана пред Божић, 5. Јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире

Тако се данас покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања неког поста у току године. Божићне покладе спадају уочи почетка Божићног поста. Празнују се на дан Светог апостола Филипа 27. новембра. Ево како се прослављају и шта морате урадити на дан поклада: Покладе су дан за праштање и весеље, па је пожељно помирити се са […]

СПЦ слави данас празник који прославља Свету Тројицу, у спомен на силазак Духа Светога на апостоле. Пошто се овај велики догађај одиграо педесети дан после Васкрсења Христовог, и празник се увек слави педесетог дана после празника Васкрса, па стога увек пада у недељу. Читава служба Педесетнице, за коју је карактеристично то да је врло свечана […]

Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. Велика субота или страсна субота посвећена је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. […]

На њему је, на брду Голгота, на данашњи дан распет и Христ, заједно са двојицом разбојника. Данас фарбамо јаја, симболе новог живота за предстојећи Васкрс у недељу, идемо у цркву по подне да целивамо плаштаницу, најстроже постимо. Данас звона на црквама не звоне. Још важнија димензија овог великог и тужног празника је духовна порука коју […]

Српска православна црква и њени верници данас славе празник Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица новорођеног Христа увела у храм да га посвети Богу. Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару. Овај празник […]

Ако би се ових дана неки странац нашао у Србији, а да при томе не познаје српску традицију и обичаје, вероватно је да би помислио да се спрема ванредно стање, несташица хране или да је, не дај Боже, на помолу рат. Како другачије објаснити гужве у продавницама и лавине људи које се крећу ка пијацама […]

Некада се у народу много водило рачуна који дан се планира за који посао.