Прочитај ми чланакНекада се у народу много водило рачуна који дан се планира за који посао.
За орах је владало веровање да је преко свог дугачког корена повезан с подземним светом
Недељом и црквеним празницима се није смело радити скоро ништа, осим онога најнужнијег, а петак се сматрао изузетно несрећним даном за започињање већег посла. Нарочито се на Велики петак није смело радити ништа око земље, поготово оне послове у којима је требало крчити и садити. За веће је послове понедељак био најсигурнији. Ко је полазио на пут, а нешто заборавио да понесе, није се смео вратити назад, јер би му посао или пут били неуспешни. У повратку нема среће, говорило се у народу.
У митологију и веровање народа били су усађени и стабла и дрвеће, које се делило на срећно и несрећно. Тако су храст сматрали посебно срећним дрветом, а веровали су да се у његовој крошњи повремено сакупљају добре виле. Срећни су и врба и бор, а она која доносе или изазивају несрећу су орах, багрем и јасика. За орах је владало веровање да је преко свог дугачког корена повезан с подземним светом, те да у његово дебло најрадије удара гром. До данашњих је дана уврежено мишљење да ће се онај ко заспи у дебелој и тешкој хладовини ораха пробудити болестан, а можда се више уопште неће пробудити. Веровало се да се у крошњи ораха окупљају вештице.
Вук Караџић је оставио занимљив запис о сеновитом (несрећном) дрвету: „Кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао, ваља да на пању његову живој кокоши одсјече главу оном сјекиром, којом је дрво сјекао, па му неће ништа бити ако би дрво било сјеновито.“
У народу се дубоко веровало да свака кућа има кућну змију и да се она не сме убити, јер ће умрети чељаде које је убије, а и домаћину је живот у опасности. Такође се веровало да ко ухвати или згази даждевњака, а он писне, човек ће остати глув. Пред жабама је требало држати затворена уста, како не би човеку избројала зубе, јер ће умрети онај коме жаба преброји зубе.
